Vojin

ГЕОГРАФИЈСКО ПОСМАТРАЊЕ

183

мочарна времена, а кад је еуша чагљовити, ван ако нису насипи, којих је маио. Извора има по баиканским планинама доста. но често кад је суша усану многи потоци и речице особито где је предео више од кречног камена. па тад се и веће реке могу на многа места да газе. Због тога што су долине узке а дубоке, што су им стране стрме, што зими доста снега пада а лети је често буица, бивају често наводнења, када се и најмањи потоци немогу да газе , особито је то у пролеће и у јесен. Овоме је и то принело. што су шуме умного исечене по целој земљи и земља се слила са много брегова, тако да се сада често виде голе стене на планинама. које су можда не више него пре 50 ил 100 година китњастом шумом биле обрастле. Земља је балканског полуостроза з^опште родна по низинама и брдима, по планинама већим и њиним јаругама наоди се лепа паша за стоку, и скотоводс.тво је доста велико. Равнице су већих долина врло плодме како у долинама на сјеверозападу, тако и југоистоку, само пгто земља ннје обрађена неки су крајеви ипаг: врло неплодии и сиромашни а то су брдовити предели, тако је већином сјеверна Албанија, Црна Гора и Ерцеговина , местимице Босна и ј} гозападнн део Србије. Најнеплоднији је предео како планине великог Балкана заватају, ту се често од 6 10 и вшпе часова дугачки неплодни врлети и кршовити простора находе, кад кад без и једног села. П У Т 0 В II. О главнијим путовнма по Турској речено је под I, и видимо да се они поглавито крсте и састају на сјеверозападу Турске око Скадра, Косовог поља и СоФије , на југу у Битољу и Једрену, а на сјевероистоку око Шумле. Сад нам остаје да ближе посмотримо , како су главнија места и долине у Турској