Vojin

ОРГАН. ВОЈН. СУДОВА

209

саглашавати са начелом конштитуције Он вели, да сви занонодавци знаЈЈ' за овај основ: да закони треба да су начињени за конштитуцију, а не г.онштитуција за закон, и конштитуција постоји само под заштитом закона.')." Видели смо, чега се тицала војска код старих народа, и да су се војнички закони градили по Форми владе; по томе како је кад постајала демокрација, аристокрацнја, конштитуција или монархија, и војнички је суд узимао вид народан или вид који су привилеговане класе унотребљавале, или се управљао по вол>и монарха. Грчка војска у време разних ратова, а тако и Персијска ово осведочавају. Римљани свагда задржаше, па и код самим наследницима Августовим 2 ј пародан вид у јавном суђењу.— пороту у највећем иространству. Цела војска Сципнјонова судн побуњеницима у Шпанији, војска германска уређује побуне, војска Јулија Цезара суди трибуну Авену у Африци. Свуда по начелима римске владе, кривични војнички закони имају за основу политичке основе конштитуције. Доцније, на и у новијим државама, војнички се закони саглашавају са монархијом. Лудвик XIV, који је рекао: Ја сам држава, имајући у рукама и законодавну и извршну власт, поставио је старешине а не суђаје да оцењују преступлења војничких дун«ности. Корпусни заповедник добивао је тужбу, скуп-

533. Оетгек с1' Аг181о1е г!е 1а соЊГјПон ^гес^ие (1е 1 )!с1о1, i. 1 -ег; види Пћ. IV, сар. I, 5, р. 54'!; Пћ. VIII, сар. I, (I. 624. *) Внди Пћ. IV, сар. IV, и-ов '1 и \Л, р. 549.

2 ) Внди ТН. В!V,, Пћ. XX VIII, с. 29; ТасИ., Нђ. I. е. ЧИ, Аппа!.; Нп-Ни.ч, Пе ће11о аћчсано, с. 5'1 ; Ро1ућ., Н!в1. Нћ. XI, с. 28; 1ли;ап Рћагва!., Роеш., Нђ. 1-ег; Ашш 1оп, СагсеПп., НЈаЦ Нђ. XXIX.; 8а\1Пи8, Бе ппП1. готап ; још видн 8а11и81е, Беиуа <!' НаНгагпааве, Х1оГ118, СмеГОП, Вјоп С»881И8. 1'Ј*