Vojin

210

ВОЈИН

љао оФицире у приватно своје обиталиште, изрицао пресуду и извршавао је, недопустив ни да публика претресе, нити да се кривац брани. А старешина најамне чете сам је оно наређивао, што му се хтело, његова су решења вршена ома и без апелате. Оваиво што нама се чини да је ужасно, али је било природна последица онога начела владе. У револуцији 1789. посташе нове идеје, а с њима и друге установе. Војнички се закони сасвим преобразише, судови војнички имађаху своје суђаје, налик на римску пороту и заступаше све интересе и све класе војничке. Република, конзулство и царство почивајући на истом начелу, на заштити народа задржали су кривичне војничке законе онакве, какви су наизменце постајали. Обновљена влада покушавајући да се врати на немогућу прошлост, хтела је започети реФорму са законима војничким .Устав 1814 год. сачувао је основе од 1789; али тајна умереност, која се тек 1830 год. појавила у уредбама, из којих је произишла јулијска револуција, била је узрок, те су први уредници подносили законе за војнички суд. И одма 1816. хтели су безконтролну вољу војничких заповедника подврћи правилама револуцијонарног закона. Сви ови предлози трудно израђивани до 1830 1'од., произвели су исти систем, јер они кој-и сз'подносени законодавном телу на претрес, нису се могли одржати и били су у опозицији са начелима конштитуције. Но мудром основу Аристотеловом, војнички закон треба да буде начињен по политичком закону земље, — и почем ови покушаји осташе у предлогу, то су се морали одржати закони републике, консулства и царства. Заводењем рекрутације, претрпели су ови закони важну промену у неким основима Људи су по-