Vojin

ДНЕВНИК ЈЕДНОГ СРБИНА

15

друму од Фрајбурга, са наши 56 момака удари обер. Јово Влатковић. на непријатељски један читав ешкадрон и са помоћи нашег србског Меановића Фрајкора надбије непријатеље, и огме од њи четвера кола са различитима стварима што су Французи од немачки граждана и паора поотимали. Стражмештер Тешо Милеуснић из Баније који је овде прве предводио, натера се на Француског ритмајстера ЛеФебр кои је са свои коњаници читаво лево крило наше разтерао био , постави се овоме зверу на супрог са свои 30 одабрани Бановаца, говорећи браћо! такоми вере, овај нас за ништо штима, може бити да мисли и нас растерати како што мало пре онамо растера секлер Хусаре. Ма ваље треба да се шњиме покушамо , и да му нокажемо да смо и ми ова четири прошаста лета понешто сабљом махат научили. Како Француз види да овај на цести (друму) стон као стена, то и он на 150 корака са своима стане, па напред лети и виче, Алон. комендапт Аванс ла Дуел! Наш Тошо види се саде у чуду, и рекне капралу МаркуКрековићу и Тоши Биги, браћо ! мени је напрво нћи , ма по Богу ако ме пасја вера обори, избавите ме немојтеме у њиови рукама оставити. Нотргне сабљу прибоде кулашу оструге залети се напред, но Француз скочи са коњем на страну и добије Тешу под руку, сабље иочнусеват и звекетат, ноТ^д°Р слабе среће бијаше, јер га онај баш по челу треФи. У то исто окотренуће агагира капрал Тешо Бига и срећно га жива избави, он је после 10 недеља рану приболео ал на вјек велику белегу преко целог чела обдржао. (Продужење следује). Тојетај одломак. Мибиособиго обвезани били оно«е, који би нам имао послати цео тај тако пријатан и интересантан дневник.