Vojin

НАД.ШЖНОСТ СУђЕШЛ

237

сат, дан. недељу, месец . па м по године нзвршио време нема никаква уплнва на судско нитање. Бојник греба да буде ослобођен од војничког суда одма, чим се је и војничке службе опрос.тио и да нечека више недеља и месеци. пошто је ислузкио свој рок, на тек онда, да се опрости и војничког суда. Пу.кдно је дакле точно границу зиати. која дели ова два положаја; та граннца треба да буде оно време, кад је војник, изслуживши рок свој, ослобођен и од војничког суда, јер ако он хоће, да се освети своме старешини, он ће чекати оно време, кад се опрости војничког суда. пакће онда ударити старешину, чим га нађе, иа ма било то и на јавноме месту. Овакоје он избегао строгост војничког суда, а и своме се старешини осветио. Овим је он постигао што је желео; и време као што смо рекли , није изменуло ни нрилике, ни узроке освете, нити кривицу, коју је војник учинио. Из овога дакле свега очевидно је , да војнику нетреба внше да судн војнички суд, чим је он своју војничку службу довршио. Овакво суђење, можемо сравиити с пензијама. Зар је уместно недати удовици пензију. којој је муж умро нре, него што је одпуст из војске добио, зар ако недостаје још дан, недеља, месец или година. зар треба да се удовици пензија неда? Ако све досад речено посмотрпмо, онда ћемо увидети, да треба поставити стално и ненроменљиво нравило, и да се нетреба обзирати на време, које војнички живот дели од нрнватног. Војнички судовн треба да се придржавају јавног нрава, у коме је нрви основ : да се нико не одбија од својих нриродних суђаја. Власт војничких суђаја, нетреба да се на војника односи. чим се он ослободио живота иосвећенога дисциплини и служби војн ичкој.