Vojin

НАДЛЕЖНОСТ СУђЕЊА

239

располагала, па и акосуони билн без знања иуприватни живот ступили; и погрешке које су ислужени војници учинили, смагране су као крнм!це војничке. У војсци, разликовало се суђење, као и организација судова у мнрно и у ратно доба, па и суђење мењало се по чиновима; тако војнички суд у дивизији, могао је судити до капетана; вишим ОФицирима судио је суд, којн је био у главном стану корпуса; ђенерале под суд могао је само министар дати, и судио им је војнички с} г д у главном стану војске. Велики суђаја пресуђивао је дисциплинарна и полицајна преступлења, као и сва остала, која нису већу каштигу заслун;ивала од шест месеци затвора, или 200 Франака глобе; осим тога, он је у мирно доба досуђивао глобе до 150 Франака; да кога на већу глобу осуди није био овлашћен. У ратно доба другарима у кривици суђено је по војничком закону; по овоме се закону судило и у неутралној, сајузној и у освојеној земљи, Сваком странцу, који је учинио какво преступлење заједно с војником, судио је војнички суд, па и самом грађанину, кад је непријатељ био близу Француске, па и небило ратно стање оглашено, судио је војнички суд. Овакво је било у оно време, кад је војнички закон имао ратни внд и кад правих војничких закона иије било; кад није доста било што је многобројна војска прошла скоро краз целу Европу н освојила је, него се још ишло и на то, да се сви грађани подчине војничком суду, који је у самој ствари најужасније избрисао сваку војничку подчињеност. Нови предлози суђајска супигања замршавали, V место што су тробали да их простијима учине. Добра администрација судова , која треба да је што простија и да се гнто лакше извршити даје, претрпела је страшне ударе многостручношћу војннчких Војин II, 7. 1'