Vojin

КЊИЈКЕВНОСТ

предузећима у Алжиру, зуави у брзо стеку име најискуснијих бораца Француске војске и већ 1837. при освојењу Константине за знак заслуженог одличија ишли су пред јуришним колонама. дасудостојни тога имена сјајно су такође показали на Криму. у Италији и Мехики како јунаштвом и неноколебљнвом одважношћу тако и окретношћу н храброшћу, с којом су највеће патње трпељиво сносилл, увек за бој спремни били и жељно га изчекивали. Прешавши затим на живог дрз ? гог зуавског полка у Оранском гарнизону писац нам најпре карактерише зуавске ОФицире, који су га, кад је дошао врло љубезно примили. Нзскоро но доласку свом у Анрилу месецу марширао је он са својим полком у Тлемцен, и тако је могао маршеви ред, маршеве обичаје и начин издржавања зуава подробно описати и предео кроз који је прошао, у своје причање уплести. Талијаиски рат 1859. позове зуаве на друго позориште; 17. Априла крене се другн зуавски полк са мороканске границе натраг и 22. добије у Орану заповест, да се одма за Италију навезе. Четвртог дана по поласку искрца се полк 30. Апрнла у Ђенови и стане у други корнус (ђенерала Мак-Махона). Полк је имао око 250Ј људи, јер су баталијун само са по 6 чета измарширали а по 3 чете сваког баталијуна огтављане су у Алжиру као посада земље и за обу чавање рекрута. У делу овом налазимо занимљиве и живо пацртане прве упечатке. које је на писца учинила забуна, која је међу Французима при искрцивању и у почетку наступања владала. Писац потврђује, да је Француска војска тек 17. Маја организована, дотле да је непрестано била у страху , да је Аустријанци ненападну пре него што би се чврсго устројила.