Vojin

244

ВОЈИН

13. Јунија била је али незиатиа битка другог зуавгког полка оа Французима на Навиљио-гранду. Полк је овај пре подне био изаслат противу Сап-Мартинс-ког мостовог опкопа но нађе овај од Аустријапаца остављен и мост пола разорен, тако, да је нролазак још могућ био. Зуани одма нагрпу и пређу на леву обалу Тичина и у близости Навнљија отвори се са Аустријанцима стрељачка борба, која по самој својој природи није могла бити од решавајућег уплива. Од Француза на левој обали Тичина била је само једна бригада (Касгањијева од 4000 људи) и то сасвим усамљена тако да би скупни напад Аустријанаца овом малом оделењу велики губитак причинити могао. Писац куди јако ову неделателност Аусгријанаца по свој прилици због тога, што му није б ( и .10 познато, да је Клам-Галас само 4500 људи на расположењу имао, јер је барона Кордона са 3500 људи према Турбигу изаслао био. По сле подне други зуавски полк пређе опет на десну обалу Тичина и упути се к Турбигу, где доцкан V вече стигне и саједини се са главном силом другог корпуса, која је преко Тичина гогово већ прешла била. 4 Јунија, на дан битке код Мађенте, иаступаше други •зуавски полк у левој дивизијоној колони ђенерала Еспннасе к Марколу. Пнсац нзлаже опширно тешкости, које с.у напредовању на пугу биле ; више пута морало се је на једном месту по дуже осгати, да се раштркана оделења опет прикупе. Тек код Маркола побије се еспинасов дивизијон са Аустријанцима, дотле је само мирно марширао наравно држећи се сгрого свпју правила безбедности. Особито и;11 но представља пам писац прву жестоку битку, коју је други зуавски полк код маркелске цигљане бно. Цео један баталијун био је у стрелце расуг, кад се једна аустрнјска колоиа крене прогив