Vojin

КЊИЈКЕВПОСТ

245

Француске батерије, која је иза сгрељачког низа намештена била. Друга два баталијуна зуавска била сХ позади у смакнутом строју. Ђенерал Еспинас изађе напред, поведе их к непријатељу, нападне бајонетом аустријску ко.шну и жестоио назад одбаци тако, да у рукама зуава остану све заставе аустријске и 400 заробљеника. Као што је нознато у овој је колони био гренадирски баталкјун иољске регементе Хартман (а не цела регимента, као што писац вели) и премда је сасвнм усамл.ен био, опет је, као што разни нзвори потврђују, тек после снажног одпора уступио веЈ.ој сили, која је са свију страна нагрнула бнла. Из овога се види. да писац говори против свију о тој битци познатих извора. кад потврђује, да то нијебило истина и да се људи Хартмановог полка ни једног тренутка држали нису. Као доказ наводи, да при том нападу ни један зуав није бајонетом рањен. Баталијун зуава, што је стрељачки дејствовао, био је сасвим сатрвен, као што п!1сац вели, јер док су се остали баталијуни (два) у свој црложај код цигљане враКали, зуавски стрелци гонили су по највећој врућини Аустрнјанце чак до Г\1а!јенте и ту после великих губитака распрште се куд који. У вече у 6 сати и четврт добије ђенерал Еспинаса заповест, да Мађенту саму нападне и зато сад почне наступати цео други дивизијон. Колона је марширала главним путем, који је у Мађенту водио, и имала је два баталијуна зуава један баталијун из регименте туђинаца. Иред колоном ншао је храбри ђенерал Еспинаса, баталијуни су ишли један за другим у колони (у четиој колони на полак одскојања), пртљаг сусасвим оставили били и овај је, као што писац приповеда, тек други дан к војсци дошао. Од прилике 100 корака пред уласком натакну Французи бајонете, то је, вели писац, електрично дејство произвело — па у расутом строју нагрну на улазак, који