Vojin

СУДСКИ ПОСТУПАК

261

1795 год , судски је поступак био један, и једно-образан. Само су једним начином посведочаване кривице и преступиења, али су за овај начин нужна била многобројна акта, за која су се образци тражили у обичном кривичном поступку , јер у особеном војничком закоиу није се могло све превидети, а многобројним назначењима, која би он прописао, постале би велике тегобе. Најпосле, искуство заповедника војске у Италији у вршењу свију ових покушаја у практици, показало је шта треба добро устројеној војсци, било у ратно било у мирно доба. Законима 1796 и 1797 г усвоји се систем простог поступка извађеног из кривичног поступка, који се употребљаваше у простим судовима. Тако, кад старешина није могао вишежалбу угушигн, онда је заповедник дивизије принуђен био заповедити, да се ствар извиди, кад је то тужени захтевао. У овом случају ово није означавало , ни да је ствар кривична, ни да је казнима, него је просто било то, да војнички старешина у корист истине, испита јели или није тужени учинио преступлење, због кога је тужен. Од овог доба, сва је власт дата била известиоцу, коме је било наложено да ствар испита и који је имао исто право, као и судски известиоц, да на штету туженога уплете све оно, што је из извештаја поцрпети могао: већа пак војничка власт, у чијој је руци била сва правица, није ни знала за судски поступак, кога су се судови слободно држали. Ослобођен оваког посредовања, ђенерал је сачувао достојанство свога узвишеног положаја, и његова војничка заповест, простирући се на дисциплину, а не на парнична акта, очекивала је пресуду суђаје. Основи судског поступка, који су били усвојени законима, при крају републикеи за време консулства и царства били су ови : порота је сачувана демократским својим елементом, који је позивао све војничке класе, и чинове да участвују у суђењу; изви-