Vojin

ВОЈИН

ђење, којим су се могла расвет.шти и испитати деиа саслушавањем сведока; испнтат туженога. коме је казано не само због чега је тужен, него још и прилике, које су сведоци за или против њега казалиј могућност да дођу они сведоци на које се тужени позвао; лакост својим речима оборити тужбу и изабрати браниоца, или ако га он изабрао није, обвезање да му се мора дати један званичник, и најпосле слободан приступ публици, подпуна слобода у одбрани, и одбацивање суђаја у границама и правилима општега права. Акта којих је мало било, дозвољавали су да се ништа неизостави што је било главно, да се истина дозна, она су била иста за све и била су у толико сигурније јемство, у колико нису искључена бнла ни друга акта, ниусгмене парнице, које су за неке прилике нуждне биле; само ова акта, војничким законом прописана, били су састављени основци из свију поступака пред војничким судом, која у томе суду за сва дела, скоро ништа нису важила. Што је ђенерал бирао суђаје по потреби службе, није ничему сметало; човек који је под војнички суд подпао имаде нраво, да одбаци оног суђају, кога за суђају иије хтео, и ђенерал није могао променути чланове овог суда, на које је пристао тужени да му суди, или кад је већ почета ствар да се извиђа. Законом је дакле избегнута свака пристрастност, имајући у виду службене потребе, и тешкости њене. У осталом законодавац, који је био практичан и у војничким стварима, учинио је састав војничкнх судова могућним и у најзбуњенијем стању у рату тиме, што су, као што смо видели у ор| анизацији, нижи официри за суђаје одређивани; извор, који н ако је био изузетак, ипак није ни најмање вређао демократско начело пороте.