Vojin

СУДСКИ ПОСТУПАК

263

Известиоцпо правилима назначеним законом 24. Октобра 1895 год. био је овлашћен не само да гради акта , него је још тужбу подпомагао дотле, док се год каштига није изрекла. Од гада започиње рола владииог комесара, ког при препорукама и испититивању није било, и који је могао посредовати само у оном случају, над је требао да опомене суђаје на закон, од кога су се они удалили, потом био је при саветовању и решавању суђаја, и познао је, да оно што суд пресуди, буде по закону. Овај начин поступка био је онакав, какав је обични закон прописивао, а по закону од 1796 год., био је јавни тугкитељ, који је зактевао, да се тужени каштигује и кога је посредовање престало тек онда , кад је већ порота пресуду изрекла, владин пак комесар зактевао је, да се каштига употреби, и био је при изрицању пресуде. Овакво суђење доиста је било погрешно и из њега могла су произићи многа злоупотреблења ; године 1808 закон је одвоијо дужности, које треба да б^ду одвојене , но војничко суђење није се придржавало главних правила општег права до указа 3. Маја 1848 године којим известиоц постане прави суђаја. владин комесар пак, није више ушао у суд да диктнра суђајама пресуду. Од овог доба војничко се суђење управљало по општим законима, и поступак је био и правилнији и лакши. Обновљена влада гонећи непрестано ову идеју, која је по њеном мнењу за њу несрећна била, униш-гила је законе, које је називала револуцијонарним н акта из царског доба; завела је узаконима рађеним скоро сваке године од 1816, поступак , који је био нешто ново, и који се придржавао војничког суђења за време старе монархије И у овим предлозима чешће је било запињања и више пробања. У комисијама, опредељеним да спреме законске предлоге, били су