Vojin

СУДСКИ ПОСТУПАК

265

поведник је видео да је то. што му је јављено доиста преступлење. и тад сам он поднесе тужбу ђенералу своме. У место тога. предлози су овом дневном извештају, приписали карактер судске полиције, која је везала заповедника, и није му дозволила више предходних испита, и све је чињено без судских акта. Поред тога што је пуковнику у регименти одузего административно и дисциплинарно дејство, још је дошло и ово противуречиво начело, које је дозвољавало да се окривљени војник због кривице или преступлења каквог, само онда затворити може, ако његове старешине то заповеде. Одтуда произлази то, да кад би један каплар, начелник полицајске страгке, у касарни поднео устмену тужбу, као дуи»ност ОФицира судске полиције извршујући, пуковник би принуђен затворити преступника , и предати га с.уду, други војник из његове регименте, тужен због убијства учињеног за време одпуста, због кога га обични суд гони, неби могао бити затворен на поискавање обичног суда, докле год старешине његове незаповеде, да се он преда грађанском суду. Закони консулства и царства уважавали су акта, која су из земаљских судова излазила, и прописали су војничким властима да настојавају да се врше судске пресуде, којнма су се и војници исто онако покоравати морали, као и остали грађани. Но најгоре је било то, што су се предлози закона 1816 и 1829 год., повратили на стари војнички закон Лудвика XV., но коме су заповедници диви зија овлашћени били, да одбију испит ма какве било тужбе, да недопусте, да се тужени после свршеног испита, суду преда. Видели смо да су у време Лудвика XIV. и Лудвика XV.. војничке старешине корпуса или местни заповедници, оцењивали тужбу, која им је позната била, т.ј они су пресуђива.ш је ли тужени крив или