Vojin

270

ВОЈИН

само зато, што није било известиоца или жандармског ОФицира. Још важније преииачење било је то, што је известиоцу дато право, да може сваког сведока, који није војник био, без знања грађанске власти, не само новчано казнити, него га још и силом пред себе довести, кад он сам на његов позив није хтео доћи. Осим тога, известиоц је могао и не саслушати сведоке, који су пре тога сведочили пред каквом власти, или пак пред судским званичником. Пошто је известиоц ствар изследио, послао је, сва на то односећа се акта, владином комесару, који их је опег послао надлежном дивизијоном заповеднику, који је коначно решио, да се ствар преда суду. Кад је тужени дошао на суд, онда му је саопштено решење, тужба и односећи се на то закон, затим прочитани су му назначени сведоци и најпосле дозвољено му је да избере једног браниоца. Како су се пак нарочито у војеним походима могли набљудавати подобни Формалитети и како се на рок законом опредељени точно пазити могло , неможемо да појмимо. Председници војничких судова имали су право. да осуде оне грађанске слушаоце, који би узнемиравали суђење; они су их могли каштиговати до две године затвора, а и телесно ако су што скрнвили, употребљујући казнителни грађански закон. За друге кривице и преступлења, која су учинили исти слушаоци , не спрам суђаја , него спрам осталих лица, узети су на протокол и предати грађанском суду. Ако су војници, били они сведоци или слушаоци, членове суда увреднли било делом, било речима, каштиговани су били као виновници непокорности спрам својих старешина, па и ако су већег чина били него чланови суда.