Vojin

275

ПУТОВИ ПО СРБИЈИ.

Насгављено ги броја 6. III. Путовна разграна ло Балканском полострову. с картом. Ми смо из досадањег видели, да је балканско иолострово од свијудругих јужних земаља у Европи, највише у правцу и на ударцу главне светске трговинске струје. И после смо још видели, да кроз њ е г а баш мора пролазитн г л а в н а матица те струје, животно било светске трговине. Да то још опширније разложимо. Као што смо напоменули, источна грговина, куда ваља и јеђипску (мисирску) рачунати, стиза за Европу на ова четири главна слагалип!та : А л е к с а н д р и ј у, Бејрут, Смирну и Цариград. Између њих најважнији су путови на Александрију и Смирну, она друга два од мање су вредности. На Цариград, Смирну и Бејрут ударају каравани, који носе робу из Туркестана, Ирана и Сирије , мање из Инђије ; а на Александрију излазе товари из Јеђипа, Хабеша, Аравије, јужног Ирана, Инђије једне и друге, Чине, Џапана, ннђијанских острва, Аустралије и источног аФричанског приморја и острова Мадагаскара. По овоме дакле Александрија је најважнија точка за ову источну светску трговину. Кад би од Чине преко Инђије, Ирана Леванте, водио гвозден пут до на ВосФор, онда би и Александријска (осим јеђипске и Хабешке) и бејрутска и смирненска и ВосФорска