Vojin

ПУТОВИ ПО СРВИЈИ

283

близу у горњој Морави (источној). Важност дакле тога краја врло је велика, и три гочке. која чине троугао, као с р ц е о с т а л и м а к р а ј е в и м а, оглашујемо као највагкније континенатне точке на балканском полострову. Но те три точке : Н и ш, С р едац, Скопље још од вајкада су биле вагкне и главите, јер још у време царовања римског оне бнјаху у томе крају понајважније. 1\а188И8, 1Ј1рЈа загсПс а, 8с ор I, бејаху онда много богатија и образованија места, него пјто ћеју још дуго бити. И ми неможемо прећутати, а да необратимо особиту пажњу наших читалаца на овај крај. Од осталих пруга, које би нуждне биле да се за паровоз удесе , да наспоменемо само још ону, која би од Београда пошла преко Сарајева зауДубровник или Спљет. Ова пруга, кад се.још продужи на северо-исток преко Темишвара, Дебре ч цина, Кракове зауВаршаву, или ти у Лавов, дакле кад Пољску најкраћим путем веже за Итал и ј у и Јадранско море, онда ће она бити важна пруга, а за србске крајеве тим важнија , што она баш њих и другом дијагоналом просеца и зближава их са словенским северним земљама , што су иза маџарског бедема. У ово пак неколико црта, ми смо врло укратко изложнли најприроднијисистем трговинског протицаја и видели смо, како Србија стоји према светској трговинској струји, и према главним европским жицама, и које место запрема у комуникацијонској мрежи балканскога полострова; јер нам, мишљасмо, све то требаше, те да можемо систем путова по Србији онако сватити, како га сама ствар захтева, па према томе и да повлачнмо путовне бразде, о чему ћемо идућег месеца да говоримо. наставнће се. Драгашевић.