Vojin

282

ВОЈИН

голему важност, коју му је сама природа наменила; али Београд свакојако задржава свој светски значај, почем то светско трговинско било , или пошло од Солуна или од Ц а р игр а д а, оно свакојако пролази кроз Београд. Друга главна пруга била би она унакрсница према првој, која везује Румуњску и Русију с јадранским морем и јужном Италијом. Она би најкраћим путем носила производе из целе Румуњске и јужне Русије у Италију и средоземско море, и отуд узимала би италијанску и уопште јужну робу (с приморја авфичанског) и носила у Русију. Она би дакле од Русије преко Букурешта, Никопоља ударала на Средац или Куманово, и ту би укрстила београдско-солунску пругу . па би одатле водила или преко Призрена уСкадар, или (које би и боље било) преко Велеза, Битоља и ОхридауВалону. Јужни део ове пруге осим тога још уносио би у главну, београдско-солунску или цариградску јужие, иперске производе, маћедонски памук итд. Цариградска пруга од раскршћа свог са солунском имала би се продужити к Босни, и то или од Н и ш а па н а Нови-Пазар, или од С к о п л. а па на П р и ш т и н у. Она би дакле ударала на главно босанско тржиште Сарајево, па би даље водила преко Бањалуке у Градишку, да се веже с аустријском, која је за то место из стратигијских обзнра пројектована Но цела та бразда од раздвоја од главне па до Г радишке. остала би дуго н дуго несвршена, ако се пре тога начини железница од Земуна у Р и ј е к у, јер би пруга Ниш — Београд — Градиш ка вршила европској и нсточној трговини све оно, што би имало у део доћи тој прузи Нови Пазар Сарајево — Бањалука. Ово би биле најглавније пруге на балканском полострову , које се, како видимо, укрштају доста у