Vojin

287

ТЕОРИЈА ВОЈНИЧКОГ КРИВИЧНОГ ЗАКОНА Са стране моралне и иолитичне. из „8рес1а1еиг 1шМ(ап'е"-а ПРЕВОДН Ђ. Љочић, БВВ. ПНТОМАЦ У Е0.1Н0Ј АКАДЕМИЈИ.

Настављено из броја 8. Истим наредбама забрањено је било изузимаше овог или оног члана војмичког суда, услед тога, међу тим члановима налазило се често и таквих, који су туженоме били лични непријатељи, а тим је дат слободан ток политичким и другим страстима. Кад је војник лаагно сведочио, онда су га уапсили н иследовање над њим одпочео је председник, или један суђаја кога је председник одредио, и кад је ово било свршено, послато је ђенералу, који је пресуду изрицао, и због овога нредлози су ови смаграли ђенерала као дароватеља правице. Овакав је био суд , који је сведока уапсити и против њега само парницу повестн могао, а ђенералу остављено је право да пресуду изрече , је ли сведоџба лажна или није. Друга последица исте системе била је та, што је ђенералу даго право, да може одложити извршење иресуде, али је о томе морао известити војног министра. Истина да ово право припада искључно владаоцу, и да га нико није могао упрагкњавати, док није Војин П, 9. 20