Vojin

288

ВОЈИН

био њиме на то овлашћен; али почем је ђенерал сам изрицао правицу, то му је законом дозвољено, даово владаочево право упражњава. У осталом су неки од тих предлога, који су би.ш израђивани од 1815. до 1830. год., допустили нека особита наређења у поступку за време војничког похода. Томе су повода дале тегобе, на које се наилазило при вршењу кривичног закона, кога се нека опроделења никако извршити нису могла, а да би се томе доскочило, буде састављено више комисија, које су кривични поступак за време рата скратиле и тиме га из основа изменуле. Најпре те комисије усвојиле су начело: да се носгупак опредељен за војничке судове при дивизијама у мирно доба, има набљудавати н у ратно доба, изузимајући неке промене у неким чланцима истога поступка. Тако, могао је војно - но.шцајни чиновник, и без грађанске влаоти, где такве на руци не би имао, ући било у какав завод, било у приватну кућу. Овај поступак био је лак и брзо се вршио, али је имао великик незгода у земљи сајузничкој, или у земљи само поседнутој, а не освојеној, јер такве земље не могоше се одреКи својих закона и јемства, које они својим грагЈанима дају. При походу било је: два суда у главном стану, два у сваком корпусу, два у свакој дивизији и два при сваком оделењу војске, за го се усвоји: да надлежни заповедници имају право, да заповеде, да се ствар, која им је поднешена била, извиди; заповедник пак града имао је то право у онсадном стању на свима особама у граду налазећима ге. Но ово, тако названо скраћење реченог ностунка, у место да је посао олакшалО, оно је још везало надлежне заповедникеза разне Формалитете, с којима се нису могли заносити за време царства.