Vojin

Судски поступак

293

стојеће законе заменуо вољом једнога старешине ^Ч-тав јо живот државе'), и устав постојати може само онде, где суверенство закона влада 2 ). С тога и треба да су закони опредељени, паметни и да се саглашанају са начелима устава, закони се односе на све и сви треба да им се покоравају. Ништа није противније моралу закона. којим се опредељава начин удовлетворења правице, него кад се да власг једном чокеку да он сам решава о кривици илн невиности туженога. Правица тада, није више суверенска власт, за све једнака, која се узвишава над л»удским страстима и које се пресуда има сматрати као сушта истина. Па зато видимо, како је обновл>ена влада за 15 година узалуд покушавала, да направи војничке законе подобие у начелу законима старе монархије, и нидимо да ово покушавање, као несагласно са начелима обнародованим 3789 године. која су служила за основ устав}-, имало је само ту последицу, што се доказало, да војсци Француској приличе само закони републике, консулства и царства. ГЛАВА У. К а ш т и г а. У време сгаре монархије, наредбама је једно за другим стварана и опредељивана природа војницима опредељених каштига; али ни у једној , није било оппредељено ни трајање, ни начин употребе. У тим наредбама било је ових каштига; бушење језика са усијаним гвожђем, вешала, сечење носа и упшју са жигосањем. Ова је каштига задржана до 1784. год. за одбегнуле војнике,

*) У истој § 8.

2 ) > иетој § 7.