Vojin

СУДСКИ ПОСТУПАК

295

требом казнителног закона од 1810. год. т. ј. кад се у војничком закону употребила највећа и најмања каштига. Овом, врло простом изменом , војнички је закон доведен у сагласије са општим унапређеним законом, док би међутим, заборавом 1810. године војнички закон саглашавао се са законом 1791 и 1795. године. У овом је лежао велики доказ, што су се назадњаци 1815. г. одупрели законима републике, консулства и царства. Због тога су они 15 година говорили, да су ови закони били драконски и да се несу слагали са нашим обичајима. Исто су тако нанадали и ове две каштиге: апшење, у ком су случају о појас обесили уапшеном гешко ђуле, и градско заточење. Ове су две каштиге постале у 1803 години и њима су каштиговани бегунци. Ове каштиге имале су само исправљајући карактер и опредељене су биле као и општи закони овог времена без највеће и најмање границе. Нарочито су се приврзкеници обновлења тужили на казнителни део војничког закона, почем је он био само последица радње војничког суда, коју су свегски људи лако оцењивали. Установљене комисије у 1816 год., имале су задатак, да што бриге изменуове законе, које су они као несносне сматрали, и старали су се да нове комбинације прокађу: ал то нису могли учинити у закону о каштигама. Ма како да је била велика л/убав за прошлошћу, ма како да је била ватрена жел.а да се униште наши закоиодавни летониси, окаљаних акона првобитним грехом, опет се несуусудили повратити на каштиге старих наредба. и морали су те каштиге узети из овог казнигелног закона. Разни израђени предлози обртали су се у истом кругу: комисије, које су их израђнвале , устале су против смртне каштиге; оне суукинуле гвожђе (оков)