Vojin

296

ВОЈИН

а на место тога увела су робију ; каштигу са обесивањем тешког ђулета опојас, успоредиле су са несрећним и срамним каштигама. или су је укинуле и заменуле је затвором ; оне сасвим строго оцене лишење чинова, које је било главна каштига, и ако су је сачували као предходну каштигу за извршење сваке несрећне и срамне каштиге , и приписале су је као следство смртној каштиги , кад је ова била већ изречена, било за кривнце превиђене општим кривичннлт законом , било за нзвестна дела, којима је требало ту каштигу приписати. О овој последњој точки. утврђену разлину тешко је било сваћати. Комисије су често повторавале, да каштиге чисто војничке нетреба да имају сраман карактер и да треба срам извршењу с оружијем само тада пропнсати, када је кривпца била осуђена по општем кривичном закону. Но по овом размишљавањ}' најире увидела се немогућност, да се ништа немогке променути у делима, за која је каштига узета из општег закона, а иотом мисао , да се умали важност дисциплине војничке, коју је консулство и царство поставило . као прво јемство за друштвени жииот. Ако одржање дисциплине користи народној безбедности, у оном случају, кад известна велика преступљења војене дужности , треба да буду смрћу каштигована, онда неумемо казати, како су предлози обновљене владе могли допустиги . да ова страшна каштига, у известним случајима буде сама без икакве снаге. Тако је онај, који је место своје оставио пред непријатељем или побуњеницима, у овим предлозима, био каштигован само смрћу, без да је лишен чинова, г. ј. без да је ова каштига постала срамна и произвела икакво дејство у грађанству. Предпоставимо да овакав издајник буде суђен и осуђен на изгнанство; он ће после времена каштигом прописанога,