Vojin

СУДСКИ ПОСТУПАК

301

Али као што је у очима владе било заслужно особито у оно доба. када је туђинска војска заузела била Француске пределе, устајати против закона консулства и царства, и увеличавати њихову строгост, тако је и војена дисциплина сведена на мало ствари, и уобразила се разлика, која треба да у духу војника сасвим уништи сваки основ ове апсолутне покорностн, која је дотле сачињавала силу и снагу наше војске: разликовала се инсубординација за време службе, од инсубордипацпје, због које су војници могли бити окривљени ван службе. Тако, насиле према старешини за време слуи;бе било је каштиговано смрћу; насиле нак изван службе било је само исправ.вајућим путовима каштнгованоНр егња која је законом од 1789. год., каштигована несрећном и срамном каштигом, каштигована је само простим затвором. Ова, тако јако ублажена каштига, учинила би, те би се избрисало поштовање, које треба старешини одавати. Солдат, докле је у војсци, мора свагда видети сваког старешину и одавати му заслужно поштовање и покорност у свакој прилици. Од оног магновења, кад му закон дозволи, да може разбирати јели он или нијеуслужби, рачуна он сам према томе, колико му је могуће да се одупире гласу сгврешине. Ово је било средство, што подчињени није држао да једужан покоравати се, кад му се по служби зановеда, и кад старешина избегава све што би компромитовало његов лукторигет, који се никад ван службе уважио неби. Огуда су и последице које би могле бити жалостне по народ и ужасне по дисциплину! За време царских ратова, солдати навикнуги на логорски живот, на слободу војске на походу, која нема увек рачуна о сигурности и срећи обиталаца , нису били држани у овој правој граници гочне дисциплине кад им је дозвољено било да важност