Vojin

302

ВОЈИН

решетају оног старешине, кога нађу изван службе, или даље од касарнског круга. Лупање по париским баријераиа и свађу о нразнику у селу једном угушио је само један полуоФицир; знало се да беспристрастни и строги закон захтева, да се старешина поштује, и да у овом смислу учињена увреда вуче за собом следства. која се простиру и на цивилан живот. Јакно мнење приписивало је, као што и још приписује велику важиост извршивању војничких дужности; оно је разумело да је војничка дисциплина заштита друштва, и да је држава, која не може да рачуна на потпуну послушност војске, изложена ужасној анархији. У 1816. год. видели смо у самој ствари ову грдну разлику, којом је власт старијега подчињена била испигу млађега. И у самој ствари, овај сасвим нов основ војничкој дисциплини, био је један од оних предлога, у којима је законодавно тело свагда увпђало порушење онога, што већ посгоји, и хтело да ове ствари на боље доведе. Но није ово само , била оиасна новост , којује обновљена влада покушавала, да уведе. У место да обновљена влада предлоге скупи н уредн, у место, да оцени њихову природу, важиост и разлику, и у место да она образује идеје по току ствари, она је иоступила по опшгој теорији и решила је понајпре, да је сваки атентат против личности или живота старешине злочинство. Убијство, н јавно н тајно било је злочинство, и ако је убисгво било последица отрова, или ма каквог потајног умишљаја. Злочинство није више било доказ жестине, који је допуштао руком ударитиилиирану начинитн: оноје увреда нанешена изблиза или из далека; увреда нанешена старешнни на ма који начин. Следство, из овога природно изведено, било је го, да је злочинство, по утврђеној разлици, према