Vojin

310

ВОЈИН

ће рећи један војник. који га непознаваше, и кпји га држаше за пијаног: „То је начин старешовања; за војводе имамо пијане ђенерал - мајоре. " Шермен, који је то чуо, одма скочи и у најбољем хумору одговори: „Не пијани, синко, него целу драгу ноћ ока скиоппо нисам, па сам уморан и сањив." Затим одма са својим штабом пође, и кад је био поред регименте војинство га дочека с најсрдачнијим ура. Да је уз овакву енергију и неуморну делателност и највећа решителност, то је наравно. Он је смншл>ао своје решидбе тако брзо као муња и свакад су биле завршне. У важном разговору, наиме на самом разбојишгу, редко он да времена да изговори онај, који му што говори или јавља, него он одговара чпм свати тто онај хоће. С изванредном брзином мишлења долазио је он до закључења. Шго он сам говори или пише, то је обично само оштар и кратак нацрт; али његове кратке и удесне речи и најлаганијој сватљивости дају појма о ономе, што он хоће. Обично се мисли да војводе треба да су на бојишту сасвим дидактични и да своје заповести дају сасвим точио и опет по околностима. Шермен је и на разбојишту говорио точно, ал не и по околностима. У Грентовој победној битци код Четенуге заповеди он свом пашеногу ђенералу Хугу Ивингу, да напред ступа, пошто је одбио два дима из неке лоше цигаре, овим речма: „Ја мислим, Ивингу, ако си готов, ти би већ могао ићи напред." Ивинг га нешто упита, наиме, хоће ли он степенасту Формацију своје војске да задржи. Шермен одговори: