Vojin

ђЕНЕРАЛ УИЉЕМ ШЕР51ЕН

311

„Ја хоћу. да селевим крилом држиш Чикаменге, и да Формацију на одстојању од 500 корака задржиш док у подножје брегу недођеш." „Па хоћемо лијеидаље задржати" упита Ивинг. „Можеш узићи уз брег, ако хоћеш, ако можеш" одговори Шермен, и свог пашанца од себе гурајући иридода: „Кажем ти, Ивингу, немој шиљати за помоћ донде. докле ти сасвим неустреба." Ледан списатељ описао га, како је он мирно слушао музику једне регименте, кад му је серенпду градила. Ал тај опис није добар. Музика може имати снаге, да умири узрујане груди ; али живце Шерменове угишати те снаге музика нема. Он је можда ћутао за време серенаде, али без сумње играле су и севале његове очи свуда на све стране. Он није ни једног часа тих. Његови прсти непрестано играју по риђој му бради и по пуцади од одеће, или су добовали на столу или столици, или чешл.аху по коси. Његове ноге укрсте се за један часак, ал одма опет обе право стоје; он седне за један тренут, ал опет одма устане и хода. Као и његов друг Грент, тако је и Шермен страстан пушач; али и при самом пушењу показује се основна разлика између њих. Грент пуши своју меку Хаваницу рахат у столијци , пушта лагано дим из уста и у његовим коластим облацима, који се изнад њега скупљају, кроји своје големе нланове. Шермен напротив пуши тако нагло, као да би му ваљало што пре да је гогов. Он тако силно вуче као да би цигара запушена била, и сваки час прстом, пепео скида. Међутим непрестано хода там' овамо по свој прилици удубљен у своје мисли, али сасвим тако изгледа, као да једино о томе мисли , како ће што брже дим из цигаре да извуче. Грент и оглође крај од цигаре у устима, а Шермен своју одма баци чим до пола изгори