Vojin

319

ТЕОРИЈА ВОЈНИЧКОГ КРИВИЧНОГ ЗАКОНА Са стране моралне и иолитичне. из „8рес1а1еиг тШ1а1ге"-а ПРЕВОДН В. Љочић, БНВ. ПИТОМАЦ У ВОЈНОЈ АКАДЕМНЈИ. Настављено из броја 9. Комиеије обновљење владе нашле су биле у закључењу од 10. Октомбра 1803, године, неређења, која су се тицала одбеглих војника, наређења, међу којима је законодавац уредио поступак, по коме би се каштиге, тичуће се одбегавања, одређиваде. Ове су комисије биле назначиле, да се осуђени бегунци употребљавају и за јаван користан рад, којим је управљао војени или шшинир мостова и друмова, иерачунајући на то, да се ови осуђеници, вођени на рад, могу лако бегством опростити, тих послова, ко]е имају да врше. Ово бегање по закону, билоје ново особено преступлење, и зато је следовало ново осуђење, да се осуђени ређе на посао употребљава. Нови законодавци, по свој прилици нису подпуно познавали стање осуђеника јер су они називали одбегавањел! и бегство осуђеника, коме су сад судили по правим основима одбегавања. Ово мешање две сасвим различне ствари, имало је ту незгоду, што је променило примљене мисли и што је постављало слободног и осуђеног солдата који су под условима сасвим различним, у исто положење. Војин II, 10. 22