Vojin

320

ВОЈИН

• Да би ко био бегунац, треба да буде под заставом, да принадлежи једном корпусу, да служи, и да остави слободно и својевољно службу. Ако је одсуђени војник у апси, онда је служба његова одложена за сво време, докле год његова каштига устраје; о њему се није више бринуо корпус у коме је он био, и он се није могао више у њега вратити; једном речи, он више није био под заставом, и није могао издејствовати ослобођење своме млађем брату дотле, докле је год био под каштигом. Он бегањем нијемогао оставити никакву службу, он је био изузет од посла, који се од њега захтевао. усред осуђења,онје дакле побегао кадјепросто заварао своје чуваре, и његово је бегање било исто као и бегање једног апсеника , за које му се могла одредити каштига. За оваквог човека употребити основе о бегању, значило би изопачити закон и показати највећу невештину у војничким стварнма. Но ова практична невештина у праву војничком увећала се још у опредељивању природе и трајања каштига одређених нарочито војничким кривцима. Тако, онај, који је изгубио кошуљу или обуће , био је каштигован затвором од шесг месеци до две године; онај пак, који је заложио своје оружије, муницију или одело, био је каштигован затвором само шест месеци до годнну дана. Онај, који је изгубио, или који је небрежљиво растурио, пар обуће, кошуљу, гаће , мараму, био је строжије каштигован од онога, који језаложио пушку, сабљу, каиш, огртач, без чега он никакву службу није вршити могао. Другим наређењем, којим је војничкој власти дозвољено било. да извиђа преступлења полицајна, која су војници починили, допуштено је истој тој власти, да подноси војннчком суду ова полицајна преступлења, кад их она осуди. Отуда је следовало, да је