Vojin

322

ВОЈИН

тити. Дакле по томе треба закључити, да су ова начела добила у народа Француског дубоку симпатију и да се установе, које су из њих произашле, доисга слаа«у са духом и друштвеним потребама. Из тога сљедује, да и кривични војнички закон републике, консулства и царства. увек почива на популарном основу, који се, по Арнстотелу, састоји у томе, да сваки може до звања доћи '); и чим се коншгитуцијом ово начело усвоји, и определи састав и организација француске војске, одма ће се војнички судови, њихова надлежност, поступак и каштиге сагласити са правилима политичког права, почем би нелогично било, да се закони једног царства неслажу са њеном конштитуцијом. Војнички закони републике консулства и царства имали су само једну организацију војннчкнх судова, оргаиизацију, која се није мењала ни у ратно ни у мирно време, почем војска треба да је увек готова да се бије, и све што се тиче њеног суђења треба да се може вршити без сметње н промене. Војнички стални судови имају ту цел, да, по демократском ннштинкту народа, деле правицу свпма војничким класама и да су у сгању оценити важносг учнњеног дела и правично га кашгиговати. Сви су интереси бнли заступљени и порога јетујако била развијена. Либералним састављањем млађих, равнич и старијих? утврдила се користна равнотежа, и уннштила свака нагла старешинска пресз г да, свака опознцијона партаја и свака помисао систематичног праштања; јер ако је природно човечијем разуму, да се поведе по строгој старешинској заповести ; присуством равних, којима је цел да се пеправде искорене, присуством млађих и старијих врши се слободна воља њихове

') Поа^тхоЈГ, П\ 7 . V. сар. VII, Л& 10. р. 517; Оеттек сГ Аг181о1е, I. I, со!1ес110н ^ге^ие (1е 01с1о1.