Vojin

ЗАкључење

ггг

савестн и образована је јака равнотежа. из које следује правично суђење, И еастав војничког суда. ииајући за основу састав чете, која је основна јединкца у војиичкој Француској арганизацији, био је прост, и као што су трупе, које укупно дејствују, скупљене у днвизије, то је природно да постоје два војничка суда и један прегледајући суд у свакој дивизији. НуЈкдна су била два војничка суда заго, што је требало да постоји један сталан суд, који ће моћи прегледати све оно, што се укине због погрешке другог суда. Ови судови у дивнзијама, довољни су би.ш за све, почем и корпус ништа друго није до скуп више дивизија, и почем наименовање корпуса само је израз употребљен за означење главне команде, која заповеда дивизијама, које корнус састављају. Корпусдакле неби имао никаквог особеног суда. Ако, за време рата, и у туђој земљи, има два војничка суда и један прегледајући суд у дивизији; за време мира пак. ночем је земља Француска подељена на областне днвизије, природно је било усвојити исту организацију, почем у свакој областној дивизији имају два војничка суда и један прегледајући који суде свима трупама стањујућима у свакој овој дивизији. На овај начин, установа би војничких судова била једна, њихов састав био би увек лак и један исти. С моралног пак гледишта, својевољства или ћуди немогу никаква уплива имати; заповеднику, који назначује суђаје у интересу лежи, да избере најспособније, и одма чил1 он њих наименује, његовој власти више нема места: суд је слободан и ђенерал, који је заповедник дивизије, непосредује ни у испитивању ни у пресуђивању. У политичком одношају, власт је заповедника добила и важности и силе, она је скупљала суђаје'