Vojin

ЗАКЉУЧЕЊЕ

325

која му је била поднешена. Овде, ова власт дата само једном човеку, бнла је иретерана и ужасна: заменути мнењем и вољом једпог само човека изречену сразлогом пресуду! Овај је изузетак у општим начелима изчезао, ако се пазило на то , јели бегунац преступио само војану дужност, појом Је он био обвезан да дргкаву служи, по закону о рекрутовању, и јели он још обвезан служити, јер одбегавања иначе нема. Огуда произлази, да нн један особени интерес није повређен, ако нико није увређен. Начелник управе, у лицу ђенерала. који је његов заступник, може дакле, без икакве незгоде, решити да се човек, који се бегством опростио војничке службе, непреда војничком суду, и сигурно овим решењем није искусио штету ни један грађанин. Тако неби било, кад би се војена власт могла својиаЈГ в е т о одупрети тужби једног човека, који тражи удовлетворења за грдњу, крађу или атентат против саме личне сигурности његове. Каштига , узета из општег закона, усвојила је каштиге закона од 1791. и од 24. Октобра 1795. год., У оно доба , кад је обнародоваи казнителни закон од 1810. год., по коме се ми још управљамо, заборавила се била преиначити ако не природа, а оно бар трајање препречавајуђих каштига осгављајуђи суђајима власт, да могу према погрешки сразмерну каштигу одређивати, између најмање и највеће каштиге. Само у овоме последњем, војнички је закон остао назад; и ако није ишао са напредком обштег закона, опет се он слагао са начелима конштитуције. Он се здраво слаже са великим начелима од 1789. год., и преживео је све кварне покушаје обновљене владе, он је често, под скугпптинском владом, био снажна подпора брзим и страховитим дејством својим, он је спасо Француску у несрећним данима 1848. год., и био је заштитни вођа новоме царству. Кад, 2 Декембра 1851. год., неби њега било,