Vojin

ТУРСКИ СТАН У ЧИФТ.1УКУ

27

Распоред стана био је сасвим неправииан. Војска обично занимаиа се непрестано онима маневрима, који су се чинили у недељу (?, ваљда у петак ! ?) пред султаиом. и више ничим. Самн пак маневри због испресецаности п ограничености простора, ннсу мог.ш бнтн различнн и поучни. Ледан очевидац о њима овако говори : „У гледаоцу, тога маневра, који се чннио пред султаном сваке недеље (?) порађа се невол.но убеђење, да је цељ шнова једина та , да у народу пробуди дивлење, па ма то било и самима неуместнима движењима, и да забављају султана истинеки заглутавајућом пуцњавом ; а одношења различитих родова војске међу собом, покрети њиови по шпецијалном њиовом кругу користећи се местиошћу, уопште сва суштина укупних еволуција пехоте, коњице и артилерије, — то је сасвим далеко од старања турских ОФнцира тако, да се стан превраћа у театар , а маневри, куји су дужпн да озбиљно војску поучавају, узимају карактер забаве. „Ко буде судио турску војску по њеном маневру у чиФтлучком стану, тај се неће преварити о степену образованости и способности турских већих ОФицира, али ће се свакојако преварити у достојанству самога низама. Турска војска без сумње, много је боља на бојишту, него у оваквом виду , како је онн представљају гледаоцу у прннуђеним н безредним еволуцнјама на учебном пољу, зато, што та војска, више или мање усвојила је правила баталијунског учења, а састављена је из људи, који су од детињства привикивали се и одрасли с орун;јем , па у бнтци остављеиа више себи и својој урођеној виткости, увек ће се умеги користити местношћу па бнло за одпор или за напад. Напрогив ОФицири неимајући никаквог теорлјског знања , а тако исто никакве ни практике нису