Vojin

ВОЈ НА ГРАХОВЦУ

мљења како ће за то вријеме наћи начина, да ее извуче и сачува од предетојеће иропаети. Мирко му даде само 4. сахата. да се за то врнјеме водом подмире; јер воде није било ниђе око Граховца осим једнога потона између Грахова иГраховца, који је Црногорцима у рукама био. Међутим кнеа»ев сакрегар Деларије, који је тек с Цетиња дошао код војводе Мирка, заиштеодХусеин-паше поштену ријеч, да би могао слободно кроз турски стан проћи, и у Клобук к Т»емил -еФендији царскоме комесару отићи, да још један пут окуша, неби ли се ова зађевица пресјекла и мирнијем путем свршила. Из овога Деларијева пута, као и из тога , што је Кнежев ађутант Вуковић исти дан 30. Априла стигао у Беч, да од стране Кнежеве моли аустријски двор, да при биљежењу граница између Турске и Црне-горе, овој посљедној б^де наклоњен и хришћански, као Русија и Француска расположен, јасно се види, да кнез Данило није тражио рата ни боја Но кад му се је турска војска примакла к граници, намјеравајући и Грахово заузети, онда се већ другчије није могло, морао је Црногорце позвати на оружје, и показати Турској, ђе је његова граница, и да се он ни најмање неплаши све турске војске ни њезине силне оправе. При свему гоме што су се јевропски дворови били сложили, да црногорска граница остане онуда куда је била 1856. године, и, што се јаено зна, да јеГра хово било не само под власти владике Петрв II.; турска влада намјерна бјеше притиснути Грахово. Алимудра управа кнеза Данила и црногорска храбра десница недопусти јој ту намјеру у дјело привести. И у овој турској зађевица , као и у другијем и тешкијем догађајима, кнез Данило јуначки се подно-