Vojin

ПУТОВИ ПО СРБИЈИ

225

икакве друге из Азије доспевајуће трговинске бразде —: то је нуждно било да се из Александрије , и из Цариграда поглавито одели једна пруга за њене потребе. То је пуг на Одесу преко Москве у богати Пет р о г р а д. Најглавније дакле трговинске нруге у Европи, то су оне две споменуте , марзељска итрстанска. Оие пак иду овако: М а р з е љ с к а како из Александрије пође, нигде се нескида с лађе до Марзеља, па ту натовари се на кола и преко Лијона етиза у Париз, а одатле креће се, ако јој треба , преко Хавре Кала и Остенде у Лондон. Трстанска пак бразда пошавши из А л е ксандрије понекад сврати у Млетке, па кад се натовари у Трсту на кола, онда вози на Беч, Дрежђан, Липску, Колоњ, Париз, Лондон, или из Беча на Брљин , па Ригу, у Петрогад, или из Брљина у Хамбург, или из Липске у Бремен, или из К о л о њ а у А м с т е р д а м. Обе ове пруге, марзељска и трстанска, скоро су једнако дугачке. Марзељска пруга дужа је на води од трстанске, к била би према томе и до Лондона дужа, кад би трстанска на суву била једнака с њом; али је трстанска опет заовитна на суву; па због тог неможе једна над другом да добије бог зна какве преваге. Кад би могуће било, да трстанска пруга продере на пречац преко Тиролске и Швајцарске, онда би она за Лондон била краћа од марзељске, и по томе много важнија и претежиија. Пруга пак на Ђ е н о в у од А л е к с а н д р и ј е према марзељској и трстанској узгредна је, јер се излива највише само по северној Италији. Осим поменутих пруга за источну трговину, остаје нам да напоменемо још једну, која је на бал15 *