Vojin

395

ОФИЦИРСКЕ ШКОЛЕ У СРБИ1И. У свако1 1е војсци прека потреба, да 101 офидири буду што изображенији. Та иотреба показу1е се из дана у дан све већа, и што 1е оруапе дотерани1е, што 1е убоша спрема савршени1а, што 1е тактика слободни1а, што 1е стратигша окретни1а, што 1е издржавање и руковање во1ске темељити1е, све 1е то и потреба та преча и нужднија. И јучашњи рат пруски довољно 1е показао, и ратови у будз г ће све ће и више нбказивати, да 10 успех у оне војске, ко1а буде имала свестнишх, учевнитх, умешнијих и изображенишх бФидира. Потреба 1е дакле та увиђавнша, него да би нуждно било, много о њо1 говорити, и доказивати 1е. Време 1е већ ту, и у будуће и више ће се доказати, да 1е врло погрешно било мислити, да незнам ова1 и оваки ОФицир доста 1е то и то да зна. Данашње 1е ратовање посао, кош захтева много науке, много вештине, много умешности, много учевие окретности и много сваковрстне вичности. И други, па с њима и ми, досад мишљасмо, но то погрешно бташе, да пешачком и коњичком оФициру нетреба много ни воших наука ни техничких. И мишљасмо, а и то погрешно бшаше, да инџинирском и артиљериском официру нуждно 1е много технике ма и мање воших наука. Само о оФицирима ђенералног ш габа држасмо, да они треба добро да, 31шу све воте науке и вештине. Ова1 1е поглед' погреш ан. Ми имамо одважности да кажемо па ма да би то изгледало ново, да пешачки и коњички официри нетреба у знању да се разли-