Vojin

ВЕДИ МАРКОВИИА

405

ренство или и покровителство другога, па пека 1е оно ма како благо, па нека се скрива и увша ма у како нежне Форме, ни су самосво1и господари; Реч слобода овде је само сатира само нразаа звук. Но и нашто госнодо народу нокровитеља , кад 1е Бог сам велики покровитељ свшу народа и кад их он хедап, по свопш вечним идеама води узору њиове народносги !! Невара1мо се господо ни 1едног тренутка, ко1е окусшо слабост господарења, ко 1е научшо да се о туђем зп01у и од гуђе муке рани, та1 се нерадо више лаћа рада, та! непрестано и мисли и снева како ће опет да господари. Па зар онда нше светиња рат, кот се води, да се томе на пут стане ! Ја сам ето господо природним ходом дошао с' вама до тога, да су ратови неизбежни, да су ратови потребни и нужни и да су светиња кад се бшу за слободу и независност народњу, и кад бих бшо углађеп вешт, и нроницава^ућ дипломат, 1а бих покушао да с' вама за!едно пођем у будућност и „да мрак судбине обасшам" ако не људске како но певаше поко1ни Сарашаа, а оно наше на1ближе судбине, али како неласкам себи да сам особита политичка дара и искуства, 1а ћу се у овоме просто морати ослонити на логиву здрава разума. Од годиие 1848 искочило 1е из старога и угдађеиог свог колотрага коло, око кога су обмотани били сви дипломатски конци држава европских. Од тог доба па све до данас нема ово коло стална и опредељена хода, оно тумара тамо амо без известна правца.