Vojin

10

ПУТОВИ

чешће стешњавају пут и тако на промену маршева строја и реда принуђава.ју, одавде се норађа застајкивање, заморавање итд., изузпмајући још случај, ако се каква ћунрија сруши. Ђуприје, које насипе вежу, имају ширину насипа и много су јаче и тврђе начињене. Пешадији треба само 1% сат, да на добром насипу 1 мнљу иређе, а ако је оделење мање још и мање од Г/* сат. За коњицу насипи нису баш најудеснији , јер тврда површина хрђаво дејствује на иотковице коњске. Артилерија треба увек, кад год је мобуће, насипом да маршира, јер ту је теглећа сила мања и ћуприје сигурније. Насипи се брзо нокварити могу, кад велика војска дуго њима маршира. Године 1818. био је насип од Л.ајпцига до Франкфурта тако покварен, да је војсци много удесније било марширати пољем иокрај насипа; што тако искварени су били путови и у Француској 1814. Кад је велика киша, онда су насипи врло штетни за обућу војника и зато пгго се сиоро суше могу им се предпоставити у том случају (при великој киши) ненасути путови. 2. Селски нутови. Ови су од пољских у толико бољи , што су шири и што се већим фронтом марширати може, и што се неможе тако лако прави пут да изгуби као код пољских. 3. Иољски путови обично су само толико широки, да коњица но 3 а пешадија по 4 или редовима марширати може. Ако су путови добри, то ће рећи, суви, равни и тврди, онда може пешадпја да, пређе једну миљу