Vojin

332

ОБРАЗОВАНОСТ НАРОДНА

више тоњаше у нереду и разнежености азшско1; унутрагање препирке не преста1у 1ер су следство мекуштва, а хорде необразоване ади уботте сваки дан се учаху борби. На своме 1е месту да приметимо, како науке и уметности, по што Рим оставише, полагано замакоше ка поповима и духовним главама, ко1е негу1ући их ширише им границе и расипаше између варварских народа после њихове неодоливе навале. Треба признати да 1е хришћанство, извор свакоме добру, било хранилац наукама ко1е одбегоше од идоларске покварености; само на грудима цркве нађоше склоништа, за време друштвенога катаклисма где све пропало беше; па из тих тамних простора излеташе одбегла чеда спасења и расипаху сво1е дивне зраке у новма друштва и прекаљене земљине обитаоце. За исторшу Рима везан 1е живот и судба сви1у оних народа, кош суштаствоваше за више векова; и исторша римскога народа нше ништа друго до прича о воккама његовим. ШеФОви владе у ово1 царевиии били су са врло мало изузетака на1узвишенши у мађистрату или на престолу, — само са нихових великих способности у ратовању, са њиховога моћнога утица1а или 10ш и са сво1е велике важности, К01у уживаху код мирне вокке или у побунама њеним. Има много људи , ко1и бе1аху ратници и законодавци, а што 1е 10ш чуднше, готово сви ти бе1аху плебет, из натиже класе, па шта више и из робова; но ово им учини само њихова велика услуга држави нарочито на пољу ботоме: те квиритске столице, трон краљевски или и царски —- беше награда њихово! тешко! трудби.