Vojislav J. Ilić : književna studija

Војислав Ј. Илић. 02

Друштво Светога Саве, када је „Стари Бард“ Каћански кренуо Велику Србију. Тада је слободоумна, радикалносоцијалистичка омладина основала Уједињену Омладину, којој је председник био Никола Николић, а уредннк органа Сава Кукић, и кренула свој лист Омладину, и Војислав Илић учествовао је у томе, у један мах живоме покрету. (Остала је штампана једна његова политичко-национална беседа, коју је говорио на једном скупу у Београду 1887 године, тумачећи идеје и намере Уједињене Омладине. Он истиче да је циљ Омладине „чување и неговање националних особина народа српског и ширење просвете по свима крајевима српским“. Рад на томе пољу једини је спас српском народу, који је угрожен са свију страна, и од аустријских и мађарских власти, и од арнаутских разбојника, и од бугарских агитатора, и од католичких мисионара. Са девизом: „ујединење, просвета, слобода“, Омладина ставља себи за задатак: „сузбијати уплив туђинштине, који хоће да нас економски и политички потчини, неговати у политички слободним деловима народа љубав и интересовање за судбину подјармљене браће...“ Чак и рад на учвршћивању политичких слобода у Србији треба да има тај циљ. Онога дана вели он, развијајући једну од основних мисли српскога радикализма, када Србија буде збринула своје унутрашње бриге, када народ буде задобио слободу и „економско благостање“, дошао у могућност „да све своје мисли не мора посвећивати дневним потребама за живот“, тек онда ће се моћи потпуно предати раду на својим великим националним задатцима. МИ песник Сумње, који је у својим тешким часовима узвикивао:

Ја више ништа не верујем, ништа!

умео је да нађе и друге речи вере у живот, наде и борбе: · „Минисмо Хамлети који сумњају и у себе саме, ни кукавице, које се плаше од сенке своје. Ми смо слободни синови на-

! Задатак Уједињене Омљладите. Нови Бесерадски Дпевник 1887, бр. 91—98.