Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

БЕОГРАДСКИ

Београд има око 940.000 ст. Београд је седиште Њ. В. Краља, краљевске владе, Народног прететавништва (Народне скупштине и Сената), Државног савета итд. У Београду се налази Министаретво војске и морнарице, главни ђенералштаб, команда Београда, команда Дунавске дивизиске области, Виша и Нижа школа Војне академије, ~ Интендантека. академија, Пешадиска подофипирска, школа. Краља. Александра, 1. Војни музеј, затим уредништва војних листова и часописа „Службени војни лист“ „Ратник“, „Војнички Гласник“ итд. На. медицинском факултету Београдског универзитета школује се. известан број питомаца, који су се обавезали да ће као лекари служити у војеци као санитетски официри.

БЕОГРАДСКИ МИР закључен је у Београду 18 септембра 1739 између Аустрије и Турске, уз посредовање Француске. По овом уговору, који је имао 28 члана, Турска је добила тврђаве Београд, Шабац, затим Србију и аустриску Влашку. По уговору, тврђаве су имале одмах ода се поруше а непријатељства. обуставе.

БЕОГРАДСНИ ПАШАЛУК обухватао је област од Дрине на западу до испод Ужица и Карановца, на југу до Сталаha a на истоку до Пореча, а био је административно подручје под ~ управом београдског паше. Од 1791 северна. граница 6. п. биле су дефинитивно Сава и Дунав. После Свиштовеког мира (4 августа 1791 г.) а према примљеним 0бавезама, Турска је почела да уводи Deформе у 5. п., па је и јаничарима, забрањен боравак у целом пашалуку, што је изазвало више борби (освајање Београда од стране Кара-Хасана, 1792 г. и напади ШЏазван-Огла). У борбама с јаничарима у београдском пашалуку учествовали су, поред редовне турске вој-

ске и Срби, који су помагали београдске '

везире. Међутим, 1799 г. јаничари су

БЕРБЕРСКИ

почели да се враћају у београдски пашалук, па су 8 августа 1801 г. јуришем заузели и београдску тврђаву а 15 депембра исте године убили и везира Хаџи-Мустафа, пашу. Тада су власт у пашалуку узеле дахије, који су у целом пашалуку сегворили веома несносно стање, што је и изазвало устанак 1804 г. БЕОЊАЧА — види око.

БЕОЧИН, село у Срему, испод Фрушке Горе. Пошта. телеграф и телефон.

БЕРАНЕ, варош у Зетској бановини (3.319 ст.). За. време балканског рата. код Берана се водила борба између црногорских трупа, под командом ђенерала. Јанка Вукогића и турских, којима је командовао Ђемал-беј. Црногорска 4 дивизија, пошто је заузела Бијело поље, сепустила се на Лим да нападне Беране са севера. Турци, 3 батаљона низама, 1000 других војника и још неколико мањих одреда, налазили су се на висовима северно од Берана. Град је био заштићен са неколико пољских утврђења. енерал Вукотић је напао варош са две колоне. Непријатељи су се сукобили 15 августа. увече. Лево турско крило погучено је код Ђурђевих Ступова, па су га Турци у ноћи повукли ка Рожају. Црногорци, уморни, нису их гонили, већ су тек сутрадан ушли у Беране. Заробили су око 700 Турака, 15 топова идоста. муниције.

БЕРАНЖЕ ПЈЕР-ЖАН, славни француски песник (1780—1857) назван „народни песник“. Његове војничке песме унете су у све антологије.

БЕРАТ, град у Албанији, налази се у плодном делу Албаније. За време Скендер-бега, био је утврђен. Код Берата су се водиле Зорбе за време офанзиве 1918 г.

БЕРБЕРИ, арабљанско племе и игтоимена покрајина у Северној Африци.

БЕРБЕРСКИ КОЊ, врета коња семит- :

ског типа, источњачке расе, који се га-

— 202 — .

орке,

цер врона а фазнн воска Јо

| % + ЈЕ 5