Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

БАЛКАНСКИ РАТ

сти дотле је бугарски одговор био непомирљив, ~ захваљујући – непрестаном потетицању од стране Аустро-Угарске. На, то се састало бугарско Крунско веће 9 јуна и одлучило да се умоли руски цар да донесе одлуку по спору, на основу уговора и то у року од 7 дана. На ово Русија није могла никако пристати јер би се тиме оснажила Бугарска, као експонент аустрофилске – политике, 4 Србија би се могла разочарати таквим решењем и бацити у наручје другој некој сили, те би утицај Русије на Балкану дошао тиме у питање. Поред тога, такво решење би значило притисак једне мале државице на велику силу, одвосно капитулација Русије под притигком Аустрије. Зато је Руска влада 12 јуна одговорила да Бугарска на треба да очекује ништа од Русије. Крунски савет је осим тога решио да, ако руски одговор буде негативан, Бугарска реши спор оружаном силом. У том циљу је и вршена концентрација бугарске војске на српској и грчкој граници одмах по закључењу мира са Турском. Као што се види — на Крунском савету пресудну улогу је играла бугарска Врховна KOманда. Зато је и могло да дође још истога дана (12) до напада на предстраже I армије код Олетова. А већ сутра дан директива армијама за довршење стратетиског развоја те да 15 јуна буде издато наређење 1У бугарској армији за ноћни напад на Брегалници.

Због рата, који је био извесан Бугарска је после мира са Турском задржала, мобилисане 11 пешадиских и ] коњичку дивизију, попунила их новим рекрутима и формирала, још 4 дивизије из допунских јединица и људства из новоослобођених крајева. Укупно 16 дивизија формираних у 5 армија са бројним стањем око 440.000 људи.

И Србија је ради заштите територије |

на левој обали Бардара задржала мобилисаних 10 пешадиских и 1 коњичку

„дивизију попунивши их новим KOHTHH-

БАЛКАНСКИ РАТ

гентима рекрута и мобилисала још неке пукове Ш позива. Укупно бројно стање трију армија и трупа ван састава могло је бити око 348.000 људи. Највећи део дивизија био је сконцентрисан између границе и леве обале Вардара, јер је по конвенцији са Грчком главна снага требала да буде у близини грчке главне снаге, а то је била и спорна област за коју се рат и водио. У тој области је било 8 пешадиских и 1 коњичка дивизија. Формација српске војске је претрпела мале измене још у току концентрације. Поред три армије створене су и трупе ван армиског састава. Концентрација и формација, које су извршене у мају 1913 г. изгледале су оважо:

Јужна група: !, Ш армија и коњичка дивизија (Вардарско војиште).

Ш деснокрилна армија формација: Командант ђенерал Б. Јанковић, начелник штаба пуковник Џ. Пешић. У саставу: Дринска и Моравска дивизија ] позива, и Тимочка дивизија Џ позива.

Развој армије је био у две линије. Џрва линија Тимочка П и Дринска дивизија Т позива на положајима: Пепелиште — караула, Шеоба—Драгово—Тестемелди—кота 319—Јежево Брдо—кота = 650. АДрмиска резерва и Моравска дивизија. I позива код Сари—Хамзали.

Прва армија: командант Њ. В. Престолонаследник Александар, начелник штаба Ђенерал Петар Бојовић. У саставу: Шумадиска | и П позива (Шумадиска П позива 27 маја упућена у састав П армије и концентрисала се 6 јуна код“ Зајечара), Дунавска 1 и П позива и МоpaBcka, П позива. Армија је имала и 3 аероплана.

Прва армија се развила као продужење левог крила Ш армије до Злетова. Од Злетова до Ретких Букви су кретариле само патроле. Главна снага: Шумадиска ], Моравска П и коњичка, дивизија је била позади ове на линији: Кратово—Плавица—Црни Врх—Градиште. Отсек: Ретке Букве—Царев врх и (Осогов

— 161 —