Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

5}

БЕЛИЋ

Дринске дивизије, па помоћник начелника штаба Моравске дивизије, начелник штаба Пчињеког летећег одреда и члан комисије за обележавање сјпескобугарске границе. После тога био је начелник штаба Моравске дивизије, приликом угушивања албанске побуне. 1916 г. начелник штаба резервних трупа у Бизерти. 1916—1917 г. помоћник начелника. штаба П Армије. 1917—1921 г. начелник штаба 1 Армије; од 1921 г. до 1923 г. начелник оперативног оделења. Главног ђенералштаба, а затим командант Вардарске дивизије. Од 1928—1927 г. начелник наставног оделења Главног ђенералштаба; од 1927 г. до 1930 г. помоћник начелника Главног Ђђенералштаба; од 1980 г. до 1935 г. командант П Армиске области, а сада, члан Војног савета. Учествовао је у свима, ратовима. за ослобођење. Одлико ван је медаљом за војничке врлине, медаљом Краља Петра 1, Златном медаљом за храброст, Карађорђевом звездом ТУ степена са мачевима, Белим орлом степена са мачевима, Карађорђевом звездом ШП степена, орденом Св. Саве JI и Т степена, Југословенском круном Џи Т степена. Од страних одликовања: нглеским орденом купатила 1Ш ст. Официреким орденом за особите · заслуге, француском Легијом части ГУ и Ш реда, Црном звездом Бенинског, пољском Полонија, реститута, Ш и П реда, Златним кретом за заслуге, Румунском круном Ш и П степена, америчком Џанамском медаљом, чехоеловачким Белим лавом П реда, француским Ратним кретом са падлмом. Истакао се као писац стратегије И других научних, војних радова.

БЕЛИЋ ВЛАДИМИР, дивизиски ђенерал (рођен 2 августа 1877 г. у Београmy). У Нижу школу Војне академије ступио 1 септембра 1895 г. а, завршио је и произведен за потпоручника 1898 г., капетана, П кл. 1905 г., капетана, ] кл. 1908 мајора. 1911 г, потпуковника, 1913 г., пуковника, 1916 г., бригадног ђенерала, 1928

– JJ Белић

г. и дивизиског ђенерала 1927 г. Био је: водник у пешадији, а затим од 1902 г. до 1905 г. у ђенералштабној Академији у: Петрограду; од 1906—1909 г. био је приправник за ђенералштабну струку 88, тим командир чете, па до 1911 T. ађутант дивизиске области; до јула, 1912 г. командант батаљона. После рата од 1918: г. до 1922 г. командант пешадиске подофипирске школе; до 1924 г. у пешадиској инспекцији, па затим помоћник Управника Војне академије до 1927 г.; од 1927 г. до 1931 г. командант Дринске: дивизиске области, а сада помоћник команданта 1 армиске области. У ратови-

Ma, je учествовао: од 1912—1913 г. као помоћник команданта штаба – Моравске дивизије ] позива и ађутант команданта примирског кора. Од 1914—1918 г. био је командант пешадиског пука, начелник штаба Браничевеког одреда, помоћник начелника штаба ~ добровољачког

· корпуса у Русији и начелник штаба ] и.

П добровољачке дивизије. Одликован је медаљом за војничке врлине, Златном | медаљом за храброст, Белим орлом У. ст. Белим орлом ЈУ ст, Карађорђевом

— 197 —