Vojna enciklopedija : sveska prva : A

VON ЛИ ПЛ

АРТИЛЕРИЈА

Отуда им име пуковски топови. Доцније их је, у тридесетогодишњем рату, груписао у још веће јединице, назване батеријама, У Француској је подела на батерије уведена. 1829 г. До тада је била подела на чете и батаљоне, која датира од Луја ХМ, а који је основао артилерију од 6 чета. Оне се употребљавају у маневарској војни, за тучење непријатељске живе снаге картечом и гранатом, за рушење утврђења пуним зрнима. — Ђуладима, за бомбардовање градова при опсађивању, за демонтовање (уништавање) противничке батерије. Даљина са које су се трађања, вршила, била је 600 м. У ХУШ в. поново се јављају оргуљски топови. Претставник им је био Амисеов топ. У овом делу су се У Француској, 1720 г., појавиле школе за официје и подофицире по батаљонима. Велики војсковођа Фридрих Велики одвојио је пољску артилерију од тврђавске, и, 1759 г., увео коњичку артиљерију. У Шведекој се појавила још једна врета топа, који је кратко време био у употреби, а. то је кожни топ, чија је цев била од ливеног гвожђа, Ha задњем крају ојачана, гвозденим обручима и цела превучена кожом. До 1882 г., кад је у Француској, на предлог генерала Пексана, уведен бомбовеки топ, управо хаубица калибра 21 а доцније 28 см. за гађање лађа, које се вршило се успехом обичним бомбама, једина техничка HOвина је била употреба шрапнела, 1808 г., од стране Енглеза, чији је пуковник истог имена и пронашао шрапнеле. Године 1849 ЏЦијемонтезац Кавали предлаже жљебни, остраг пунећи топ, по. угледу на пушке, које су по добијању жљебова. и дугуљастог зрна, показале одличне резултате. Калибар ових топова био је 16 см. Затварање се вршило помоћу једног гвозденог клина, домет и тачност погађања, биле су веће негокод глатких. Послуга се могла заклонити за време пуњења и опаљивања. – Једина

АРТИЛЕРИЈА

мана му је била што су барутни гасови пролазили између клина и цеви, кварећи клин те је убрзо постајао неупотребљив. Да би се ово отклонило, прешло се на жљебне, спреда пунеће топове. Обртање гранате се вршило помоћу крилаца или једним нарочитам додатком, који се утискивао У жљебове под притиском барутних гасова. Енглези су у Кримском рату, 1854—55, већ употребљавали овакве топове, који се пале кроз факљу фитиљем. Године 1859 и Француска уводи изолучене топове са четири жљеба и пуњењем спреда, а Пруска изолучен тол калибра. 9 см. Нем-

Хаубица 205.

ци и Руси су, 1860 г., успели да усаврше остраг пунећи топ, као прецизнији од спреда пунећег, – додавањем једног слоја олова или бакарног претена Ha зрно, смањили су трење између зрна и цеви, а извесним срететвима спречили су одлазак барутних | гасова _ уназад. Исте године је усвојен и челик за градњу | оруђа. Први такав топ су увели Пруси 1864 г. Зрно је било обавијено слојем олова а цев од челика. До краја

— 103 —