Vojna enciklopedija : sveska prva : A

АЈШАК

АЛПАНК је легура бакра, цинка и никла. Боје беле као сребро. На. ваздуху постојан. Употребљава се у индустрији.

АЛПЕННОРПС, име дато једном немачком корпусу за време светског рата, а који је био формиран од Бавараца, и Пруса. Пре светског рата Немачка није имала ову врсту брдских ' (алпинских) трупа. Оне су биле организоване тек 1914: г.

Пошто је Италија ступила у рат, повећан је број ових батаљона, у јачини једне пешад. дивизије којом је командовао генерал Делментиген, а потом геперал Тучек. 28 маја 1915 г. ови одреди пребачени су на италијански фронт, и ту су остали до фебруара 1916 г. када су позвани у Немачку и учествовали у офанзиви на Бердену. Потом су пребачени Ha Солунски фронт, где су остали до евршетка светског рата, учествујући у операцијама против Србије и у ~ офанзиви против Румуније. По уговору о миру Немци су своје алпијске трупе свели на јачину једног пука, али су у последње време, после увођења опште војне обавезе, повећали број алпинских јединица — алпенкорпса.

АЛПИ. Име Алпа долази од кКкелтеке речи ајр, што значи висина; брег. Највиши је и најзначајнији · планински систем у Европи. По њима су називане и друге високе планине на земљи „HB Ha | планетама. (Тако, постоје: Аустријски – Алпи, ски Алпи, Скандин. Алпи итд.). Простиру се у облику великог планинеког лука од Средоземног Мора до Дунава између 43 и 48" с. ш. и 5—169 источне географске дужине а између Швајцарске, Швапско-Баварске Висоравни и долине Дунава на С; долине Роне (Провансалске Низије) на 3, Ломбардије на југу, док се на И венци Алпа губе у Подунављу и прелазе у Карпатска побрђа и Динарске

планине на Ј. И. Овако узети Алпи од .

Ђеновског Залива до Беча имају дужи-

Трансилван-

АЛПИНИ

ну од 1100 км.; просечна ширина. 250 км., а површина 240.000 кмг. (као Југославија). На. Алпима живи око 20,000.000 људи.

Унутрашња страна спушта ce стрмо према долини реке По, а према С се спушта преко заравни.

Алписки ланци одвојени су дубоким депресијама и просечени попречним дубоким долинама. Ca гребена се уздижу високи врхови (као Мон Блан: 4810 м.) између којих су дубоки превоји (Свети Готхард).

Удолина правца: Боденско Језеро. Долина Рајне — Језеро Комо дели венце у Источне и 3. Алпе,

Западни Алпи припадају Француској,

"Италији и Швајцарској, а Источни Не-

мачкој, Аустрији, Југославији и Италији. Према правцу пружања планин. венаца и према стенама од којих су они састављени, алписки венци се у правцу уздужном (И—З) деле у три појаса: Средишњи, највиши .или кристаласти Алпи; Северни кречњачки и јужни кречњачки Алпи. ПЕЊЕ

У Западним А. није развијена Јужна. кречњачка зона; док су у Источним сва три појаса изразита. |

АЛПИНИ (АЛПИНЦИ), чине у итали-

Италијански алпинци (1888 г.)

јанској, француској и аустријској вој сци посебну грану пешадије, извежбане

ДКА