Vreme, Mar 13, 1932, page 4

Страна 4

Недеља, 13 март 153Ј

ПОВОДОМ ЈЕДНОГ НАПАДА Дали жену треба уклонити из државних и приватних установа? Наше жене одговарају на отворено пнсмо г. Драгнћа Шелмнћа — Посдедњсх дана отпочела је полемнка преко јазноста о пнтању права жена. Сукобиле су се лве струје протнвна правпа. Заиста, то је пптаље тако капитално, да је врло тешко о љему говорнтн, а нматп увек у в«ду, да се не злоупотребн л .\*6азност а гостопрнмство нагае дневне штампе. Врло Јв тешко у мало речн обухватнтн ма н у наЈ« краћим потезнма оно, што бн бнто потребно реки данога момента. Да се не бн лутало, ми желнмо н овом првликом да нстакнемо, да се третнрању овог пнтања, пре свега, мора прнступнтн без нерзоае, хладно е мудро. Зма се и зна се да жена није нзашла у јавнп жнвот само зато, што се њој тако прохтело. Исто тако нп мушкарцн ннсу уступалн парче по парче свога зсмљишта и својнх лрава нз каваљерства и сентпмепталности. Ту је било много разлога. На првоме месту овакав преокрет у соиијалпом жнвоту наотупно је због поколебаиог морала. Чудновати су појмови оних људи којн везују просвећеност са рслигијом на тај начнн, што се, подвлачећн своју просвећеност, одричу релнгнје, а рушећи религнју повлаче са њоме н све моралне прннципе соце» 7алног живота.

Улога српске вотсће у септембарсГкзЈ сфанзиви 1918 године

Пише пукооник Бижок

Г-ђа Селаковнћ Ио нашем мигал»ењу, то јв бно главни узрок пгго је жена морала нзаћн нз куће и иаћн себн утехе н вовн цил» у Јкнвоту. Жена је дуже сач>-вала морал од мушкарца, али ако се продужн у овом бесном и неразборном јурнгау ка просвећеностн са опаке стране, не може се догледатн крај нагаег другатвеног живота. Трула је осановииа данашљег модер вог другатвеног жнвота. То се види и по резултатима у целоме свету. За нашу кућу, посебипе, ми бн смо моглн приметити, да код нас још ни нздалека нису завладале оне прнлике, које су на западу. Према томе, ако западни просвоћени народи рекну. да се морају утопитн у Атлант ском Океану или у Северном Мору, апсолутно није обавезно да то исто учинимо и мн. Ми имамо своју спепијалну ку.тгуру на боју можемо бити сасвим горди иако је балканска. Ми смо на Балкану здрави, сло собни за живот п не морамо прпмати са запада све, јер ннје доказано да је баш све здраво и добро, што долази са запада. Факт је, да са сувише великом културом долазе и велики пороци. За нас је боље, ако у извесном погледу останемо за један градус ниже па скалн културе, ако за један градус будемо имали впше морала. Код данашње незапамћене крнзе, природно је да је тешко сачуватн хладнокрвност, особито кад је реч о редукпији. Сваки зебе за своју кору хлеба. Али и ту морамо бити објективнн. Не треба одузнмати хлеб из руку хранилана породица било муш ких, било женских. Али да има велики број дама, са сумњивим способностима, које раде само за своје сви лене чарапе н тоалете, не можемо порећи. Као што је морално, да се данас свакн излишан динар одвоји за сНасушнн хлеб« п незапослене, нсто је тако морално, да места н службе задрже на првом месту хра_ ниопи породииа. Ми ворујемо да ће држава знати, како се то има извести. При томе се увек узима, да је сваки способан за место које заузнма, јер иначе га не би ни добпо. До душе нма и изузетака, где способпост долазн упоредо са протекцијом или другнм каквим квалификацијама, али је срећа, што то није често. Што се пак тиче бракова и обезбеђења породичног живота, разумо се да држава неће моћп да буде «проводаџнја*. Младе девојке и млади момци ће тај посао свршитн сами. али, кад држава води рачуна о проституиијн у свпма њеним фазама, а зна се и коликн се буџетн за то одређују. и кад држава и општине, морају да буду и бабице и дојвиње одбаченој деии, опда не разумемо загото да није умегније и природннје да дрлсава створи могућности младежи да склапају бравове на време, чиме би се избегле миоге невоље н зла у друштву.

га Тако су па дан 30 септембра трупе по наро1;ењу застале на свима фронтовнма Преговори којн су билн започети у Солуну још 26 завршени су 29 пред поноћ. Бугарска, побе1)вна, пред опасношћу да вндн своју територију окупнрану, каиитулнрала јв н пропала због грешака Вишв војне команде (Ођеге Нееге51еЈ1ип2) као н пснхолошкнх грвшака свог надменог савезника. (Те је грешке нскрено признао геверал лајтнант Днтрих у своме делу званнчног немачког издања о завршетку рата на македонском фронту. Бугарске дивнзнје, опкољене, морале су се одлучити да иоложе оружјв; капитулдцнја јединнца са десног крила, западно од Скопља. које су биле аакрчиле путеве 1Салнчево—Тетово; разоружање јединнца са левог крнла притешњонпх у пределу Куманова. Устварп, нз тс пропастн спасаваЈу се само највнши штабови и Језнро нзвесннх немачких формација. Већ је било јасно да су сва по моћна средства Врховне командс пропала. Валлло је евакуисатн Србију. За Аустро-Немце то је бнло нагло и мучно отступање до граннца двојне монархије; за српске н Францускв дивилије трка ка Дунаву и Савн и упад у мађарску долнну. * Та трка за ослобођење српске територнје нзвршена је у трп дола: а) Битка код Нигаа; б) Битка код Параћнна; в) Гоњење. А) У центру 1 српска армпја н коњичка дивизија крећу 3 октобра нз предела Куманова долрном Мораве; иа западноЈ обали дунавска дивизнја, на источној дрпнска; моравска у резервњ — Десно од њих (нсточно) француске днвнзпје (76,

17 колониЈална, 2 група генерала Иатеа) полазс из Скопл.а а придружуЈв нм се коњнчка брнгада ЈКунно-Гамбете у близнни Пнрота. Са њнма 3 грчка цивизнја, која је одведена у Прнштнну (Н октобар) у резврви 22 колонијална днвизија. Пребацнван,е II српске армнје са бугарске граннце (5 октобра) преко Кочана, Скопља (14) Мнтровиие (20) Новог Пазара, Краљева н Соннцо. одакле се упућују колоне на Плевље и Прибој (1 новембра). Комплико вана кретања која нису прошла без пометње, али која су била потпуно оправдана потребом да се умање

Генерал Анри незгоде у снабзевању, а исто тако и разлозима полптнчке прнроде по којима су се дало нагрети извесне војничке наморе. Више Врања (4 октобра) долази до озбнљних сукоба ради чишћења грделичког кланца. Овај јо изманеврнсан на западу од српске коњпце, па истоку од француске, тако да 9 аустроугарска дпвизнја нпјв пмала времена да учинн већих штета.

После Лесковца, напала на Нигп. На десном крилу, моравска дивизија чисти масив Селичевнце (10) н заузнма положаје више варошн; лево крило са прилнчном муком прелазн Топлнцу, дунавска дивизнја код места на Мрамору; коњииа се појављује у Прокупљу. Ииш заузет 12 октобра у подне Јодан тако леп успех ннЈв могао бити постигнут за десетак дана на простору од 13«) кнлометара у ваздушиој лннији без највећнх напора. При томе су путеви билн разваље* ни, коморе закрчене, лок м средства ништавна, трупе у . оњцнма (многн војннци нду босоногн) внше овега тога још п епидемија грнпа. Огроман напор Ј српске аЈ >мијв н коњниа заслужујв сваку похоалу; чсто тако и патрнотско становииштво, увек готово да ступи у комитгку борбу. Дринска дивизија се укршта у Мезграји (8) са бригадом ЖуиноГамботе која наступа на Г.елу Паланку (8), Пирот (15). Кп.ажввац (18), Зајечар (19), одакле со распростире према Неготину, Кладову, Митановцу; т 1т,в претстраже 76 дикизнје К!.. има сектор ВидинЛом Палаш.а. 11а таЈ начин, 3-1 дана од почстка офаизиве, француска за става се вије на Дунаву. 21 увече, пук мароканских трупа стигао је такођо до Дунава код Неготина. Б) Наступање долином Мораве на линији Рујан—Сталаћ коју држи алпппски корпус са 217 и 219 пемачком дивнзпјом. I. српска армнја, која наилазн 15—16 на заштитннце на лнннјн Алексппац—Кругаевац, бори се седам дапа за освојсње Бована (18) и тешко прнлазног масива Послонске планнне, као и требена Каленпчке планине. Лево крило заузнма Буковик. 23 октобра коњичка дивизпја оме-

тала Је мучпо ловлачеп.е непрпјате ља, нодунрта на десном крилу морав . ском днвизијом, на иентру дуна? ском н на левом крнлу дринском Фронт се пружао на линији Крагујсвац, Јагодина, Ћуприја, Сењски рудник. В) Затим настаје гоњење. Коњниа у једном потезу прелазн лнннју Доспотовац--Полшревац; 29 је на Дунаву у околини Дубравице и заузнма Смедерево. Аустро Немци напуштају српску тернторију. На дан Свих Соетих ескадроп дунавске дивизнје и 7 пук улазе у Београд. Дринска дпоизнја достиже Саву код Обреиовиа. Војвода Бојовић одлажв за 7, по доласку Приниа 1'егента н геиерала Франшеа Депореа, свечано благодарење. У међувромену, главпи командант савозничких сила био је обавештви о прсстанку нснријатељстава са Аустро-Угарском, које је дсшло као послодица примнрја закључеиог 11 новембра од стране гонерала Дијаца. — Такође му је било иознато н држање графа Каролија, сепаратисте који ннјо признавао примирје. Конференција одржана 7 у Београду није ништа изменнла у тој ситуацнји. Бивши претсодник мађарске владе, у том тренутку властан да решн судбину своје земље, одлучио је да примн закон победника тек пошто је пропала и Немачка. Уговор о мађарском примнрЈу потписан 13 новембра између војводе Мишића н генерала Анриа с Једне и г. Беле Линдера с друге стране. Те среде, нешто пре потписивања, један српски одред дошао је у Суботицу. Победничка војска стнгла је тачно за два месепа на 590 км. од фронта на Могленнци. Та је воЈска бнла до крајностп изнурена, ати поносита п свесна воликог задатка који Је испунила.

Б Т* Р 3 Т* ЦИРИШКА БЕРЗА Београд 9.02, Паг>из 20ЛЛ, Лондон 19.77 и по, Њујорк 516. Брчсел 72, Милано 26.75, Матрид 39.60, Аагстердам 207.75, Бврлнн 122.75, Беч не нотира, ШгжХОЛМ 103 и по, ОСЛО 102 И ПО, Копенхагвн 10з и по, Софнја з.7з, Праг 15.27 ц по, Варппва 57.80, Буднчбпептта не нотпра. Атнна б.бо, Цариград 2.47, Букурешт 3.08, Хелсингфорс 8.60, БуеносАнрес 133, Јапан 163.

А то св може постићи са много мање труда, спаге н новаца, но што је то потребно за регЈ*лисавање данашњег друштва, уклањања свију зала у њему и претварања жене у мушкарца. Недавно смо у нашем члапку у Правли од 13 јануара о. г. изнелн већ своје гледнште о томе пнтању н сад ћемо само поновнтн неколнко од тнх мсоли. И мушко и женско мора се васпнтавати да буду спремни за брак. Жена мора зпатн, да није увреда бити жена-домаћнца и мајка, већ , да је то светц познв сваке жене, и да је она већа на дому од оне же- ј не, која је у службн н промашнла ; свој истнпски познв. Мушкарац пак мора знатн даже-| на не служн само за задоволлтво мугакарцу и да јој се мора дати и погатовање, исто тако мора знати да после љубави остају обавезе према жени и породу. Те обавезе осећају чак и жнвотиње, па нх се не сме одрећи ни човек. Сад долазп ред на државу. Држава је та, која треба да нађе начина да се одржавају породице: 1. васпитавајући подмладак у томе правцу и 2. повећањем плата и надннца свнма ожењеним људима. У исто времо строгнм закопнма оснгурати матери место па дому и код деце. Мн например пе можемо да разумемо, заптто се законом предвнђају | казне за оне, који од глади украду парче хлеба илн сланнне, а некажњепи остају злочинцн, који рушо породине и напуштају своју децу! I Без разлнке, бнли то мушкарци нлн | жоно! Ето, у том правцу треба ралитп н то чврстом руком, ако се жели добро човечапству, а не ова пнтања пренебрегаватн и жену све внше и више отклањатн са њеиог прнродног пута и познва. Уз то свакога момента треба упоснти у душе свију — и интелектуалаца и радпнка и сељака — да има Бога. То је једнни регулатор, којн може да доведе људо до узајампог споразума. Решсње женског питања неће битн нн оно старо, што је било, ии ово ново, куда гроди данашња Феминисткнња, већ један сасвим троћи пут, који се већ опртава на хоризонту и којим ће поћи у споразуму свц свесни мупшарцп и жене. Марија Селакооић-Ткач

Нови наградни роман „Вовм^ча"

Белмки успех који јо доживео оригинални наградни рсман вВременЗ),, «Љубавно путовање Дороти ПетрсвиН>, потстанли су уредништво »Времена» да објави н-љ и оригинални роман КАП ШПАНСКЕ КРВИ који претставња не само једно ванредно интересантно и живо писано савремено дело нашв литературе, већ и један значајан историјски дсиуменат, дат у форми л>убавн-г романа # о пренрасној и темпераментној играчици Лоли Монтез, једној демонсној жени, која је својсм лепотом и граци. ј г м потресла душу чг« и јеоног владара, Лудвика I Бавгрсиог онемогуИила интриге једне велиие међународне организацмје духовника и у јсдиом тренутну довела у питање мир целог једног народа. КАП ШПАНСКЕ КРВИ је роман жарне, страсне љуОаБи, пуне жив^та и нрви љубави жене ноја доживљује сјајне умотничне успехе и читав низ веома узбудљивих авантура. Овај нови наградни роман има једну изузетну занимљивост: писао га јв нарочито за БРЕМЕ један од наших најистакнутијих псслератних чњижевнина чијв је перо у стању да изрази најдубље осеНаје људснгг срца. ЧИТАЈТЕ ОД Н^ЦРЉЕ НОВЧ РОМАН «КАП ШПАНСКЕ КРВИ који Не, иао и «Љубавно путовање Дороти Петровић, на нрају донети сре^ним читаоцима велине награде «Времена>.

РАД НАРОДНЕ СКУПШТЈШЕ

Порески и житни закомски пројекти пред скупштинским одборима ФинаисиЈСкн одбор ороучио јв првдлог о изменн пореског закона и завршио свој рад. Одбор је углав ном усвојно владин предлог, нзвргагвгаи у њему мање нзмене. . У владииом предлогу предмЈђало се смањење пореза за 20 од сто од чистог катастарског прнноса. Фи_ наислјски одбор, у споразуму са Мннистром финансија, ову одредбу измеиио је утолико да се смањује 2о од сто од разрезаног пореза на земљиште. Ова одлука валш од 1 јануара ове године. За нзвестиоца је одређен г. Ого Гавриловнћ. ОДБОР ЈЕ ПРКМИО ЖИТНИ ЗА. НОН У НАЧЕЛУ У току целог јучерлшњвг дана заседавао јв одбор за ггроучавање законског предлога о промету пше лцце у земљи. На преподневиој седниии, после врло жаве дискусије, У КОЈОЈ је узоо учешћа и М;тизт1р тргооине и индустрије, г. др. Алберт Крамер, законски предлог прнмљен је једногласно у начелу. Г. др. Тоша Рајнћ уздржао се од гласања, нзјављујуКи да ће се дефинлтнвпо определнтн, тек ако у спеинјатној дебатн буду примљени нсч .н његоан предлози. По подне одбор јв почео дискуснју у појединостлма. 79 реаоваа скупштипз Првог беогргдског певачког друштва У своме стану Основна школа Краља Петра — олржало је ооо наше најгтарије псначко друштво 79 своју редовну годишњу скупштнну 10 марта о. г. Скупштини је присуствовало све чланство, њах 68 на броју, а посетнли су је н стари бившн чланови овог друштва и нсколико истакнутнх лнчности, осведочени друштвени прнјатељи. Извршен је нзбор управе, у коју су ушли као нове личности: г.г. др. Момчнло Мокрањац. шеф Општинског хемијског лабораторнјума, Јован Димитријевић, пнсар Среског суда Јован Васнљевнћ, писар Главне контроле.

СЕДНИЦА УПРАВЕ БЕОГРАДСКЕ ТР[ ОВАЧКЕ КОМОРЕ Срдачност н сопицарност у нашим трговинским односкма с Италијом Изјава претседника Коморе г. Милу« тина Станојевића. поводом тенденииозне кампање Под претч-едништвом г. Милутини ОгаиоЈвннћа одржана јв 11 о. м. . седнниа управе Београдске тр?овачке комире. Отвара.1у1л седттнцу претседнн* г. Мнлутнн Оганојевнћ позвао је прнсутне да одаду попЈту Арнстнду Бријану. Одлучево је да се са ове седНиие упутн изЈ.гиа саушшКа Парис-кој трговачкој комори, пгго је одмах н учињело. Утврђен је дненвп ред за наредне плепарне седнице које ће се одржатн 31 марта и I апрнла о. г. Донето је прннципнјелно решење да ће се молбе за оснизање нових посебних стручннх тртвачких у« дружен»а у Београду решавате тик после 9 јуна о. г., кдда буде по новоме зак«41у о радн>ама устан^вл.ен дсфннитиван и тачан регистгр свих трговачкнх радња, које се пуночравно у Оеограду обављају. оа делегате при саветодавнош одбору Државне речие пловидбе одрећује св г. г. В<>јнслав Петковзћ, у име Коморв, Мнлан ЛуЈановић, као претставцик увозника и Мнлан К. Тодоровић, као претставник взвпзннка. Затим претседннк г. Милутга Стаиојовић говори о тенденциозној кампањи, која се са извесннх стра на у послсдње време води са намером, да се ПЈгикаже тобожње нера. сположењв југословенокнх тргчва ца и набављача према робн нталнјачског порокла. Г. Станојевић најенергнчннје про тестује против ове потпуно провидне кампање. Истиче неоспзрав ~л опште познат факат да су одчо« си измсђу италнЈапскнх из&>зника и југословенскнх увозннка ве мо. же бнтн коректнијн. Насупрот -пш тенденциозннм вестима, сто/и чињеница да југооловенски трговцн стално увозе и купују ита.тајанску робу, нарочкто памучнв тканине и друге нталијанске опецијалнтете, а које добиЈају у одличноме кв *та тету и под веома повољвнм плате. исним условима. Нарочито се мора констатоватн ваиредна предуоретљнвост н кооектност вталијан"«?* индустрнјалаца н трговаиа, којн својнм југословенсквм муштернја. ма, у ошм дан^ма, када се са о„ громннм тешкоћама тргује, нзлвзв у супрот у сзавој прнлнцн н ва све могуће начине до краЈњпх гра ннца могућности. папгл трговпи на рочнто радо закључују пословв у Италијн н због тога, што јв то панас једна од врло реткнх земага, у којој разнн прописи најмање опу таввЈу размену добара. Са особитим задовољством г. Станојевић нстичв да се трговннскн уговор између КроЈћввнне И. талнЈе н наше земље најскрупулов нијв а наЈтачннЈв примењује са обе отране. И поводом тога каже да ј* оматрао за своју дужноот народног □ослааика Престоннце да ' св на седнипи Народне скупштнне, прнлнком дискусиЈе о буиету Ми„ нистарства трговине и иидустраје, у своме говору н«фочито осврнв на наш трговннснн уговор са Италнјом. м Изложба у Мнлану прошле годвне, на којој је узела учешћа са сво јим павнљоном н наша држава, за све посетиоце изложбе нз Југ \>славије била је ванредно поучна, јер им је пружила праву слнку ' еко. номског развнтка п снаге Италнје. Ван сваке је сумње да ће југословенски привредннцн н ове годнне изложбу поселнти са жељом да се још б\>ље упознаЈ 'у са цривредом свога суседа, са којпм Југословенски прнвреднипн једиодушно желв н на даље да одрже већ несумњиво докадане тссне н солндне тргх>Батске везе. Упраиа Коморе срдачно је поодравнла ове рвчц претседника г. Станојевића. Г. Стеван Секерезовнћ матно је Комору за интервениију код Управе града Београда поводом кажња« ваЈБа колоииЈалиста у Београду због незамењивања издатпх дозвола за држање н прода-ју зааач»ивог матернјала. Сматра да је тражзње замена дозвола неосновано н да Упра»а града стога без основа саза познва на одговррност колонвЈаон. сте и кажиАва нх ос1*тним казвама, јер Јв јасно да се односне дозволе нздају за одређено мосто н иросторпје, а да ннсу ннкако веза не за личноот нлн неку нарочнту спрему.

Курс кро}ен*а и шивења .. Д° ° ЈО °Р ељ У Мшшстарства тртовпне д иадустрвде бр. 3069/ н од 17/[I. 1932. голине, Отвара се 1 ромесечнн курс кројења и шивењо почев од 15. марта 1932. годнме. Предавањс се врши по методи школа у ПАРИЗУ в то: &о!е МоЈегпе (Је Соире с1е Раг15. Соиг$ (1е Соире Рго!е§$огв! 5ес11оп Р1аи ТаШеиг е! ип^егје, Аса<1ет1 сЈе Соире с!е РаН$Соигб 5рес1а| де Сог$е1. које је управннпа овог курса свршта. Упнс св вршв сваког лана ол 2 - 5 сати по подне у простооијама курса ГРАЧАНИЧКА УЛИЦА БР. 7, први спрет. Р Управнвца Д. Стефановиђ