Vreme, Oct 01, 1933, page 2

СТРАНА 1

3

Нвдел>§. Т окто^ао 1933 I

Трговински односи између Југославије И Лрбаније

По своме постаи*у л џс слоне начину Ј&иБОта Арбанија је још мдада земл=а која се модернизује псаако под утицајем запада а нарочито Итадије. Иаак, још дан даиас њена прнвредд, а нарочито поллпривреда, носе на себн дубо* печат система натуралне прнзре-

њу са другим држава.ча увозницал$.а. Што се тиче југославнје, њен полојкај упоређен са положајем Италије, много је пово.ђнији. Југославија је увезла у Арба нију у '1931 разне робе у вредности 2.554 мил. зл. фр., у 1931 >-везено је робе за 2,733 мнл. зл. фр

де, која је већ одавно каплтитена а у 1932 2,063 мил. зл. фр. али док на Бал&ану. Овакав начин вођења | је Нталија као држава увоанмца економиЈе нмао ]е сасвим природ- [ за последње четири годнне у одно свога одјека како на целохуп- I Н осу спрам других држава опала ки унЈ-трашњи привредн;« живот, за 7.08^, дотле је Југомавија тако и на целокупну увозну и из- Ј поправнла однос свог увоза премз ' ослатом арбанском увозу од 7.68%

возну тргозину ове нове кра.Ђевине. Кад човек погледа арбанашки трговински биланс за посдедњих 12 годнна, т. ј. од 1921 до 1933, јер од тада нова Арбавија вода статистику на модерној основн, пада му одмах у очи једна велика кесразмера из.чеђу увоза и извоза, једац ргро#га дефицит који показују ове трговинске статистике. Каиме, у овом времену за последњих 12 година, укупан арбанашки нззоз достигао је суму од 119,680.882 з-т. франака, а укупав увоз у истом периоду временз претстав -Ђа суму од 292,161.823 зл. франака, што значи да дефицит нзносн 172,480.941 зл. франака, сума која мора падати врдо теш^о а држави н појединцима. Озај стални дефицнт је послеаица по-Јпуне неразвнјеностн индустрије и привредне радиностиАрбаннје нема уопште сзоју домаћу 1шдустрију и зато је приморака да увозн са -стране сзаку па а најнезнатнију индустријску прерађеаину. Дал>е, Арбанија врло гешко или готово никако не успева да пласира своје зем -Ђорадничке производе з«бог дошег квалитета тих производа који се износе на стране шцаце. Ово.ме тре ба додати још једну незгодну околност: натура-тки стЈпањ погвоправреде, недовољно н нерационално обрађивање земл>е. Та окојност приморава Арбанију врдс често да узози ко.тивдне све вр- ј ' сте зрнасте хране и за људе н за стоку, што опет отедива њен трговински бнланс н претстаз .Ђа сталнн и постојанн узпок његовог дефрцута. Сгм пшеннце и к>-кур>за, Арба-

зи контингентирања.

из 1930 на 9,05%. Ово осетно побо.Ђшање југослозенског увоза резудтат је не само опадања увоза других држава већ и бољн.х трговачких и саобраћајних веза између двеју краљезина. Не само аутобуски, већ нарочнто редовни . _ поморски саобраћај допринео је 1 СшрОНа ШШЗМУС О НИмного бољем пласирању југосло- швМ ЗсЈКОНУ О ОПШТОНвенских продуката, јер данас неколике пруге југословенских паро бродарских друштава редовно догичу важнија арбанска пристани-

Као што се внди. арбански тргозински биданс је у сталном н знатном дефициту. Да бн овоме ма кодико стала на пут, арбанска влада сгтре^а читав низ мера. Тако ради се на ревизији постојећих трговинских уговора, који су сви заклучени на базн клаузуле највећег повлашћења. Спрема се откаа свих до сада закл>ученнх трговинских уговора. Али како се и поред отказа постојећих уговора заинтересоване државе ^огу коррститн аутоно.^ном царинском тарифом, влада је решила да њене Ј

ФИНАНСИјСКА ЛИКВИДАЦИЈА АГРАРНЕ РЕФОРМЕ НА ВЕЛИШШ ПОСЕДИМА Аграрна банка издаје државом гара^ товане 4 од сто обвезницз до уну пног износа од 800,000.000 динара Обвезницс ће бити амортвзоване за 50 година На основу параграфа 42 Зако- | ју и употребнтв за фондове, за- ј фонд; 3) вредност експрспрнса-- А — дужбине н депозите код јавнихјног земљишта у корист аграрниЈ благајница. Признају им се и "све субјеката на које ]е став-Ђена хиповластице које уживају обвезни-! потека на првом месту и ко^ист це држазних за]мова. Њих ће као Прнвнлеговане зграрне' банке и 4)

на о ликзидацији аграрне реформе на велнкнм поседима од 19 јула 1931 годнне са изменама и д. пунама истог Закона од 5 децембра 1931 године и 24 јуна 1933 године, г. Минцстар финднсија у споразуму са Миннстром по.ђо-

шта. Пад италијанског увоза н наглс побољшање југословенског увоза у толико ]е карактеристичније,

ставове повиси и да натера тако привреде, а у сагласности са Мидржаве уговорнице да поведу пре ј нистарским саветом нздао је Уг говоре о закључењу нозих трго- Р е Д®У 0 финансијској лнквидацнји вннских угевора. али сада на ба- ј аграрне рефорџе на великим цоседима. Према овој Уредби финанси]ска лнквидација аграрне реформе на великим поседима поверава се Прцрнлегсваној #ГРЗРВ0Ј бДИДИ- У циљу изврцхења предње ликвидације, ГТривилегованој аграрној бан ци став.Ђа се у задатак: да еми-

скиц самоуиравама Парнски лист ,.Ер Нувед" доно си у једном од последњкд својнх [ 7У ; в обвеЗннце државом габрОЈева чдзнак »^ве садржине: |рантоване за нсплату отштета за У току ове године Скупштина ! експронрисано земљнште н обан Сенат Краљевнне Југославте зезе из параграфа 76 Зако^а о дали су држави нов закон о оп-, ликвндаднјн агрдрне реформе ца

што Италцја У Арбанији ужива IЈЈГ"" Ј , много веће и крупннје погодноста шт в«ама. ЈначдЈ овога зажона зеликим поседима, в^асницима веу сваком погледу па и у трговин- лежн аРе Д осталог и у томе шго ликих поседа, као и да врши сзу ском. Италнјанн су се стално тру | У стан овл >ава^ ]едр«)образнн тип ' л__-_— А дили свим средствнма да омету па ! 0ПШТИН 3 У Кра.Ђевкни. чак и да онемогуће обав .Ђање нор Изгдасавање овог закона претмалне трговине између Југославн- став .Ђа један важан датуч на пуЈе и АрбаннЈе. Колико су нм ови ту из]едначења законодавства на напори успелн, ко]и су захтевали | целој териториЈи. Ово изједначен моралне и велике матернјалне ње је неопходно потребно за рзз

службу по овим обвезницама; да исплати штету за експроприсано зем .Ђиште у корист аграрних суб јеката, бнвшим власницима н да вршн наплату дугујућих анунтета од стране аграрннх руб]еката н од стране државе. Оц1тета зз зем .Ђнште експро-

жртве, најбоље се вндн из горв витак зеч .Ђе. Ова] закон такође прнсано у корнст аграрних субјенаведеннх података арбанскнх зва « претставља корак впше ка норм^ ; ката цсплаћује се раннјим власнн-

ничних статистика. лизаци]и >*нутрашњих политнчких Као што је напред речено, Ју- ј Југословенских прилнка, јер гагослави]а је у арбанском увоз> [ ранту]е народу могућноет да има заузела треЛе место и показује челу општине л>уде евога избочврсту тенденци]у да на том ме- ; рз н да постигке путем избора сту остане и повиси проценат ј Д .ође до адмннистратизе у свога увоза. Главзн југословен- ( општннама. скн артиклн који се увознг у Арба- Карактеристнчна црта оаог за ннју су: цемент аа 632Ш8 | кона ]есте чињеница да омогућу-

све врсте дрвеае грађе 510.969 ј зл. фр., пнво за 35.965 зл. фр., каустичка сода за 15.273 зл. фр пшеница за 26.019 и кукуруз за 56*9.115 зл. фр., коже нтд. Што се тиче могуђности пла-

|е аутономну адмннистраци]у путем поделе посла између државе и аутономних једнница. Делокруг актнвности државе о^ухвата пнтања која ииају нацноналнн и државки знача] у погледу ује

" Н)е ' С>ф;М И ^ арТ "* ад? ^=- У - В . е : I коГа е се а 'о1носДа о^т,

кгр. . - ггт ^ фр. у 1932 г. У 1931 увоз је био нешто мало већи 3.440-335 у вредности 869.969 зл. фр., кафу шећер 4..720.541 кгр. у вредностн 1.120227 зл. фр. Овде ]е увоз знатно опао према ономе нз 1931 којн је износно 5 г 356.629 кгр. нлн 1,259.127 зл. фр. Затнм долазв пнво. индустријско ул>е, нзрађевине од коже. сае врсте ткакнна. цемент 23.079420 кгр. за 635.901 зл. фр., и овде ]е увоз опао упоређен са узозом нз 1931 који ]е износио 26,547.740 кгр. у вредности од 1,096.470 зл. фр. Да .Ђе се увозе греде и- разна гзожђа, моторне машине за нндустри]у, мог торне машине за нодЈОпрнвреду. Од ових је увезено врло мало в ако Арбаннја треба да ^нза нскл>учнво од сво]е земљорадње в да ову побољшава из године у п> дину. Тако ]е 1932 увезено тид машина свега за 63 .137 зд. фр., док ]е 1931 >трошено 157.406 зл. фр. Нарочнто се много >-возн бензни 3,133.266 кгр. за 793.378 зл фр. (у 1931 3 ,290 .186 кгр. илв »69.990 зл. франака), петролеум 2ј>91.780 кгр. за 413.355 зл. фр. • 1931 узезено је 2.321.019 кгр. за 544.735 зл. ф. . Исто ]е тако много узезено кафте 1,961.265 33 294.190 зл. фр., док је у 1931 увезено 947.780 кгр. у вредрости 116.399 зл. фр. Што се тнче држава увоззнца. Нталнја заузнма прво место. На другом је месту Амернкз, а на тре ј ћем ЈугославиЈа. Од свих балкан-! т0 да на ше фабрике хар скнх земаља наша држава заузи- Београду, Чачку и Сушаку ма у арбанашком изрозу прво | п роизводе све врсте хартнЈе одместо. V 1930 г. Италнја ]е увезла ј 'кчног ква.титета а која ]ош уз робе у вредности од 16.707.000 зл ! то ни Ј е скуп.Ђа од оне стране фр. или 50.18% од целокупног ' провениенције, требало бн озбнљарбанашког увоза. Ј>тославија, ј ки Ј е покушатн са пласнрањеи ко]а ]е тада бнла на другом ме-

коЈа се односе на општине и њену аутономнЈу спадају у компетенцнју овнх аутономннх једнница. ■

Сзака модерна држава ]е преоптерећена многобро]ним и огром

ћ^ш колизннама ствари стоје овако: цемент н дрвена грађа увозе се искључиво из Југославн]е, тако да она потпуно подмнру]е све арбанске потребне па би се према томе веће количине са озбиљннм напорима тешко пласнрале. Алн посто]н један знатан бро] др> гих артнкала кв]н би се могзо с мало внше труда добро пласираги Јер се у АроаниЈу увозе у много већнм колн?ннама него што ч.т ми увозимо. Нарочито треба обра гити пажњу на увоз коже. Арбани]а је у току 1932 г. увезла за 475.800 зл. фр. разних кожа од ко]е суме на Југослави]у долазн 28.629 зл. фр. Наш извоз кожа | природе спадају у делокруг опмогао бн се зрдо лако повећатн, штина. нарочито кад се има у зиду да ј Арбаннја увози кожу највнше нз 1 ™ихова а>тономи]а недирнута Итали]е која је врло рђавог ква- ј ^ е - Ј е * на друга карактеристнчна днтета н ннје тако отпорна и ела ! ц Р та аутовомне адмннистрацнје стична за оштар арбански терек оп^тина >опште претставл>ена ]е као она нз Југославије. У толико | чи к> е ннцом да бригу о локалним пре, што се арбански кожарски ј послрвима нскључнво води ]едно трговци нарочнто интересу]у в : аутономко тело, преко нзабратраже од ]угословенскнх трговач них °Р гана - Нови закон о општн ких комора информаци]е о нашнм на -Ј а Краљевнне Југоставнје пред кожз-ма. Дал>е лолази у обзнр 1

цима великнх поседа, и то: за нзкосе преко 500 дикара са 4% државом гарантованим обвезннцама за финансијску ликзидацију аграрне реформе на великкм п-оседима и за преостатке нспод 503 дннара у готовом новцу. Овлашћује се Прнвилегована аграрна банка да за нсплату оштета као н обавеза из параграфа 76 Закона о ликвидацнји аграрне реформе на великнм поседнма, изда А^ с државом гарантоване обвезннце за фннансијску ликвидацију аграрне реформе на велнким питањз ' поседнма до укупног номнналн т износа од днн. 800,000.000.—. 06везнице ће се штампатн на службеном језнку. У циљу замене обвезннца онеспособљеннх за промет штампаће се н потребан број резервннх бланкета. Обвезннце ће носитн потпнс претседннка н ]ед—* - п«..

такве моћи примати у залогу (лом б»д) Народна банка, Поштанске штедионице, Држазна хипотекарна банка н Привилегована аграрна баг :ка. Котнрање обвезница вршнће се | на евнма домаћим берзама. У случа]у да се издата количина обвсзкица у номннзлном износу од 800.600.000 динара покаже као сувишна, сав нераздати остатак нма се комнсијеким нутвм уништнтн. Обвезннце гласе на доносиоца н

држазна дотација у колхко се за њу укаже потреба, сагласзо чл. 25 Уредбе. Анунтети и ванр-едне оталат» које плаћз]у аграрки субјекти за I експроприсано зе .ч-Ђиште ^у њихову когаст, као и ануитети ко;» плаћа држава зз експролрисана земљиште у корнст добровољ^ца и аа обзвезе из параграфа 76. Закона о ликвидацијн аграрне реформе на великим поседима ранијнм власницнма, ]есу редознн пра« ходи Привнлеговане аграрне банке, нз ко]вх ова плаћа купоне а

Пррвилегована аграрна банка прн I амортнззци не ббвезнице, 0*ку-

знаје сваког нмаоца такве обвезнице, као и нмаоцз купона који прнпада]у овој обвезницн, као њиховог власннка. Све обвезницекао ноцепане, сагореле нтд. могу се замекнтн са новнм. Фалсифнковање обвезннца н купона, као и сама прнпрема н покушај за то казниће се по одредбама Кризичног закона. Сву службу по овим обзезницама обавља Привнлегозана а грар ка банка, у којој ће се установити све потребне контролне и остале књнге, формулари као н точа» за нзвлачења. Исплату амортнз:ваних обвезница вршиће Привилегована аграрна банка, а нсллз ту купона, поред Привилегованр аграрне банке, све пореске управе, Ноштанска штедноннца и њвт не фвлнјале са подручннм пошт тама. Праанлеговзна агрзрна - банкз вршиће исплату интереса и дмортцзаци]е но овим обзезницама. из>-зетно од чл. 70. Закона о ђри внлеговано] аграр«о] банцн. За ту исплату с.т>-жиће ова оретстза*

пом илн нзвлачењем. На сва експроприсана земљ*шта у корист аграрннк субјееата ставнће се хнпзтека на првом месту у корнст Привадегоаане аграрне банке, и то како на недокретности, тако н на пдодојпм так изрев за добровољц^. Исплата оштета власнишша млнких поседа вршн се на осаову правомоћних одлука комиснјс »а ликвидацнју аграрне реформе аз велнкнм поседнма. Све ванреднр отплате, кој* Цџш внлеп-зана аграрна банка добвј« за нсплату дуга од стране аграр« ннх субјеката, нмају се употребцтр за купрвину одгозарајупег нзнрса обзезница 4 % држазом п рантованих. а затнм поништнтм. За с.т>-ча] да је курс сбзезн^аа ^остцгаа илн прешао номиналу, има се рзвршити ванредна амор« тизаци]а путем иззлачења. Ака наступи случа] да се дуг во .тик« зидацији аграрне рефирме нсллдти и све обвезкице повуку нз оа? тицаја пре 30 годнна, Правнлег&» вана аграрна банка предаће вд-

1) иззосн убравр од аграрних еуб | плаћене анунтете од аграрннх суб јеката н државе на име дужног; јеаата Главној државнз] благајз* азуитетз; 2) специјалнн гарантнв као ванредан прц^од. (А- .А.)

ред осталнх питања прнпала ч локална питања онда бн ток послова од тога много патно. Приговарало се ]е да закон о општинама Краљезине Југослави]е не гарантује овим довољно аутономи]у, због тога, што н држава вр шн извесне послове чисто локалног карактера. Међутам, на осно ву овога закона, свн задаци ове

увоз жартнје. Арбаннја увози ова; пронзвод за преко пола милиона зл. фр. годишње. И овде је Италија прва увозннца, а за њом до*азе Чехословачка. Аустрнја в Немачка. Југославнја учествује у овом увозу свега са 21)00 зл. фр Међутим, е обзиром на блискост арбанске ннјаце н с обзиром на фабрике хартије > итд

сту, узезла је за 2.554.100 зл. фр. или 7.68$: • У 1931 Италија ]е увеала за 13.839.а00 ал. фр. нди а Јутос,1авм]а, ко]а ]е сада на трећем месту. (испред ње ]е само Амернка са 9.49 од сто) зг 2 733.300 зл. фр. нли 9.39%. У 1032 г. Италк;а ]е учествозала са 8.918.300 зл. фр. илн са 39.10^« од целокупног арбанашког узоза, а Југоелави]а са 2,063.000 зл. фр. или 9-Р5#. Иза Југославије долазн одмах Чехослозачка, али њев је ув з према југос-говенском знат но мањи (7.7у последњо] годиии) н е обзнром на данашње стање тржишта а вотребе Арбакн;е нема изгледа на неко нарочџто побољшање. Када се размотре овде нз#е.сек!« -одаци видн се д.а Италн]а за>1има прво место на табели држа за увозница, али видн се исто тахо дл њен увоз у Арбаннју стал:-:о опада. Тако. током 1919 г. Итали;а ;е увезла у Арбанију разне !*■ јс у воедности од 17.840.100 зл. фр. V 1930 г. 16 707ЛОО, у 1931 г. 13^33-500. у 1532 8.918-300 зл.фр . Према томе итали]анскн увоз спао /е за последње 4 године за 9 Мона ■*. фр.. што V п" ке ти"^!ч

виђа администрацнју општина преко општннскнх савета, који је изабран од стране становннштва. Поред тога, ова] закон има две карактеристичне црте: непрнкосновеност на челу аутономне администрације н аутономне админнстрације послова преко органа изабраних од стране локалног ста новциштва. Југословенски закон о општкнама не заоста]е ни у че му за СЈШФНШ заронима друшх држава уодерног демоБратског тнпа. Он ]е врло слнчан француском закону, н њнме г.роре]ава]у начела француског законодазства, које ]е често служило за углед. Поред својих либералних особнна, и шпроке општин ске аутономије коју обезбеђује, југословенски закон о општннекнм самоуправама има и т>' пред ност што доприноси знатно уннфикаци]н законодавства у Кра500 зл гђп а од те суме иа I Југославији и испуњлва лдј зл. фр. а од те суме на усЛ ове, које треба да има јеЈугославиг/ пада само 35.96з зл Ј фр. Главнн су увозницн Итинја 13 Ј ™" ран " савремеп заин и Немачка. Међутим, како ]е наше пиво знатно Јевтннрје а и сао | браћајне везе далеко повољни]е ПУШ /. Нажјара могао би овај производ, ако би сс КосоВО обратила пажња на његов квали- • . м 7ет. нматк 10«ру проЦу на ар- I " "шгн вансхам трзкишту Ш)« 0Љ шањ« г " П ?. л Емил Нз »- ,а Р саобраћајннх веза и бд.скост тр- ! за Косово » **"стнр Гра жншта најбољн су услови ла се ча «"ч>ј'о[ц више развију трговнкске ве- | ' - Наж]ар ће обнћи историјске зе између Арбаније и Југосла- I пол>е и Муратово тулбе^ Посети-

ним задацима. Ако бн држази по-1 Н ог члана Управног одбора При_ в - л1еговане аграрне банке н својеручан потпнс управннка Пррвилеговане аграрне оанке нли једног >Т)едно овлашћеног претставника. Обвезннце ће се издавати у комаднма од 500, 1000, 5000 н 10.000 динара н гласнће на доносноца. Обвезнице ће носитн 4% грдишњег ннтереса, почев од 1 октобра 1933 године. Интерес се нсцлаћује једанпут годишње, 1 октобра сваке године. Први купон биће платив 1 октобра 1934 годнне, а последњи 1 октобра 1963 годнне. Свака обвезннца носа сво] купонски табак од 30 купона. Интерес на обвезнице плаћа се доносноцу купона. Обвезнице ће битн подељене у 16.000 серија од по 100 бро]ева. Према нззешта]у Миннстарства пол>опривреде утврдиће се накнад но колнко ће се комада по евако] врстн обвезннца издатн. Обвезннце се амортнзуЈу у року од 30 година почез од 1 октобра 1933 годнне. Амортнзација ће се вршнти по амортизационом плану п>тем нзвлачења, ако кур- |

покушати овог ]угословенског нронзвода Се.м похуша]а еа увозом алата, намештаја и памучних пронзвода, специјално треба обратитн пажњу на увоз пива ]ер Арбаннја радо троши ова] артикал. Тако ј« у прошло] годинн чвезла пива за 526.50

ће, такође, Приштину ц Пећ а прс ко Косовске Митровице аратиће се у Београд.

виЈе. Што се тиче изаоза, Арбанн]а, џао искљ^нво агрикултурна земл>а нзвози само зечљорадннчке процзводе н то поглавито: ма- [ Забрана растурања два слшне. маслљ!ЈВО уље, стоку, сар, ј вуиу, јаја ч ду»4и На таЛелк др-1 ж«ва џпи ннца пр»о место за- ' узинГ ИтЈлија и то са 4,965-8П0 зл. фр. и(1а 66.15% 01 иелокупног изео

углецна иарцсна ласта у Немачкој Парнз, 30 селте.чбра. — Јавља'ју нз Берлнна н је у Нечачкој по

ОСНИВАЊЕ ЈкТОС10ВЕНСКП-БУГАРСКОГ ДРУШТВА У БЈТАРС^ОЈ ПРЕСТОННШ1 V софијске Бугарско-југословенско друштво уписано је већ зсо чланова

Софн]а, 30 септембра. — Синоћ у 19 часова, у веднкој дворанн Словенског др)*штва састао се збор бугарских јавннх радннка н претставника културннх н привредних институција на коме ]е једнодушно н са одушевљењем свих учесника решено да се у Со фи]и осну]е Бугарско -Југосдовенс *° #Р>Ш ТВ0 » к °је ће иматн за циљ да ради на зближењу два братска взрода. На збору ]е учествовало внше од 500 лнцд, нако је специјални комнтет за сз знвање овога збора био позвао свега око 160 лица. Збор ]е отворно јавни радннк и. бивши мннистар г. Днма Казасов, који је > подужем говору нздожно нсторн. ски нреглед односа бугарског м јутоеловенеког народа у прошлостн. Затим ]е прешао на нзлагање прилика у којнма бугарскн на,-

забрана управа. Још синоћ, од» •■'.ах по завршетку збора, за чла» нове овога друштва у Софи]н уп» сало се преко 300 лица. На предлог г. др. Асена Божжнова збор ]е једнод>-шно примие да се упуте ова поздравнн телеГр#*и: ,,№>егсвом Ве.1«чавс7ву Кра*Ј Б ојшсу — Софнја. „Органнзациони збор Бутадско-југословенског друштва у фијн, срећно заврппшвш свој датак, са одушевљењем и пр»г .-кецошћу Вас позлравм нспул>М вером да ће д?ло аа зблнжењу вјчеђу двз братска народа уз Вашу вксоку сасадау лати злрам 1 трајне плодове. Претсежнш «60. ра Лиу.а Казасов". „Његовон Ведпчанству Крах; АЈсксанлру — Београд. „Органг.ицконн лјор Бугарско-југве.шбеасш)г друштра у Сафгјн, срећко завршивош сгој »аатак, са ој ) ГЈевгсљеи Вас ШУ здрав.м цслуњеп вером аа ће ј *«о аа збакжењу изчеђу ава братсаа народа уз Вашу џиеоч) с»раЈау даги ЗЈраве н трајае вл>жове. ПрегсеЈн.ш збора Лнла К*засов". ,.Ј)гос«авенско - бугарска лмч — Београл. „Са жнвом радошку вам саоаштавамо да је дааас у присуств« мше од 500 претстачника »>атураах и привреддак вругоЈа Рсноваро Бугарско - југосдовенс*о др)титво у Софаји нсј? је уз ооште олушевље&е рецвло јд ее

Југоглавјца је иа че- ново забрањеио растурање фран г * с» 143 600 зл. фр 1 --

встова „ј^урнала" и ,,.\и

севв достнгну нли пређу номннал- род живи после светског рата в ну вредност, а путе.ч откупа на закључно да ће успоставл>ан>е* берзн све док курсевн обвезнниа братскнк н прајатед>ских односа не буду достиг.-н њнхов номннал- 1 гпчећу Бугарске н Југославије, и ни извос. Поред редовнг и ван- бугарски „ југословенски нарол редне амортизашце «оже бити к ., оћн рач) . иају м бољу м ср = ћ . прекоредних вучења и прекоред- - г . 1 ,Ј „ .. Ј . ног слободлог откупа. 11звл*че- ' нн "' буд =' 1!ност - Г " < е ња, ако нх буде бало. вршиће се : ЗДРавио инициЈатнву за оснивање сваке године I септел^бра коми- ; Југосдовенско-бугарске лнге у снјскн.м путем на нанин ко]н пр.о- београду н рекао да наронитс пише Признлегована аг;*риа бан добар утнсак оставл>а топлнна са ка. Амортмзрване обвезнице ру- I којом се у Београду говорнло о тем извлачења нсплаћиваће се ро потреби југословенско г бугарномнналној вредности после месец I ^ког зблнжен>а. Поред тога г. Кадана од дана извлачефа. .Лмортн- ■ „аломенуо да су последзоване обвезниие мора 1У носити * Б Ј , 7о с ; 1ав н све недоспеле куноне иначе ће се ј. у* јј.. Ј . г вредност купона. ко]и недостају, ј п°*0где ^оста дд се створи Једна одбнти прн нспдата обвезница. ! »м)30л»ни]а атмосфера ]ер су сва Откуп обвезннца вршнМе се преко ј У^есннци тнх посета, вративши , ... _ домаћнх берзи. У случају аморти- се у Бугарску, донелн добре гла- , 5 ри за урозиаваше џ збдажев* зације путем откупа нспод номи- ; сове н добре наде. | *ва ератска народа. Желнмо узау^ће^Т^спецшЛан 06 ^"е г. Даме Каз^ова гиор. ! ™осну делатиост за фонд У ' гарантн.1 ^ баБши бугарски ^ јИШреда* дзе с 5 седде државе. Д < моћеаи мннистао у П шгг г Б оонс П Р' ,игЈ " н " збо Р а ^засов , Ове обвезннце и њиховн купони * оисии ***нистар > прагу г. оорн^ слобођенн су свих садаш&их и професор правног факудбудућих пореза и прирезз, како тета г - *Р- ЈоаиЈ) Фаденхехт, редржавннд тако н свнх осталих зерзни пуковннк г. Цетзр Дрлцн(бановинских и општинских) а та > гов, бивши народни послакнк г ко исто н свих такса и да*бина у ј Јордан Дфадијев, адвокат ГеоргнК'рал>еБнни. Сва преписка у вези СтоЈЈменов и другн са интересном и амортизационом; :а сдужбом по њима осл*"бођена ]еР јрднјд ^но од свих такса за цело врем« тра- 1 ^ - СофиЈн осиу^ Еујања њиховог оптицзја. гзрс*с-Јурхл релско друшт§о, ко Купонн застарева]у за пет го- • ', е . Р;^ ит " зфЈклсе^у бугардина, а амортрзоване обвезнние с ^" и ЈУг°СЛГ'Ве:-ског народа. путем изв-1ачења за 10 годнна, од, Одлујено ]е да комнтет који је ддна њиховог рока за испдату. | сазва ° о§а] збор изради оравњта ] Означеним обвезинцзма прнзна- ј БугзрСБО-југословенског др>-штв ]е с е ПРдђо: ДЗ Се мог>* џулитџ за Н ДЗ тада сазове скупштнну чла- ретаг-' немачког п —чнгтал кога дупјцае м$се, полагати за кауци- ^ова друштва ра к»јој ће битн н- / е зашти лид полјј ^ јз ,"^ '

Капад ка секргтаоа нсмачиог послааства у Прагу Праг, 30 септембра. Четека јавлза: Полицнја је данас рзда-та сдедеће саопштење: Један чехословачк,! пооанак, ко рехлом Не.мац, пресрео је • данас на ул!шн секретара кемачког в»сланства у Прагу и ишчупае му кукасти крст, који је иосив на реверу канута. Јед ^а лена, кој» к надазнла међу пролазиицима, вритрчала је и почела и руам

шш