Vreme, Oct 01, 1933, page 7

Вечсад, Г октоЛлр 1'РЗ? гох

СТРАНА7

Јучерашња скупштина Матице српсне била је много мирнија од ранијих, али је ипан било мало буре Г. Тодору Манојловићу одузео је претседпнк г. Врховац реч. — Старој управи дата је разреппгица и извршепо попуњавање управе

Јуче, за време Матицине скупптше, сала јр била полупразна

Новн Сад, 30 септембра. — Раћијих година, уочи скупштине Матице српске, у Новом Саду дан раније, одржаване су конференције, вођени преговори између оких који седе у Матнцн и оних, који су у опозицији. Водила се борба и путем штампе, падале су многе изјаве, а када је дошла скупштина, духови су бивали наелектрисани и требала је само јједна варница па да се све за^ цали. Из године. у годину, почев оа (1929 наовамо, изгледа да су се духови много стишали. Онн у Матици нашли су да је њихов полоЈкај довољно фундиран, а они ван Матице, изгледа, нашли су да оваква борба више нема смисла и нису показали ни нарочити интерес за скупштину, што се најбод>е манифестовало у одзиву н у-

Нешто пред десет часова, пре7 седник Матице српске г. РадивоЈ Врховац отворио је скупштину. Претседник г. Врховац, пре почетка рада, предложио је да се са скупштине упути поздравни телеграм Њ. В. Краљу, врховном заштитнику наше народне културе и нросвете. ГЈрисутни устају и кличу: Живео! саслушавши тексч телеграма, који г. Врховац чита.

Г. Врховац *?ешђу. Док су раније скупштине бележиле по неколико стотина присутних члднова сџ пуноуоћији ма, на овогодишњој скупштини, лрелЈа констатацији верификационог одбора, бнло је пријављено свега 198 чланова. Међутим и од ових добар део је током скупштине одлазио и долазио, тако да 5е фактично у сали било нешто више од половине пријављених. Можда предосећај да скупштина неће бити бурна и да неће биТц оштрих дебата утицао је и на ицтересовање чланова, те је тако скупштина била и кратка, а често и монотона. Они највернији стари скупштиндри бнлн су на онупу. Они сваке године дођу из ркупштину, слушају шта се говори и потом поново одлазе и не чују се више до идуђе године, у? ^олико их у међуврсмену смрт не Ј<?брише из чланства Матице српШ- Да ли је овако стање боље нли горе по Матицу, то је ствзр, којз ђе се вид е ти Н У будућности, Но. сракако, она даје право на конста тацију да оно битно, есенцијално у чему се налази проблем Матицс српс^е, не претставља интерес за данашњииу. Она, бар по држању &ени* чланова, постаје нека му?ејска у.стдЈЈОва. а веђи интррес, који се јзвљзо на ранијим скупштина.ма. ције био диктирзн толико — дд нам буде дозво,Ђено да рекцемо — страриим иитересол> да ова столет.на установа у данзш њици потрзжи нове путев^ и створм иов савремен рздии програм колико питање освајања в^асти Борба и изнутра и споља еодилз се на тој основи и природно, кзда је та борба, бар ?з сада престала — привидно или фактично, то је споредно — прилив члзнсва на скупштини опзо је за петину.

ШЕГОВОМ ЗЕЛИЧАНСТВУ КРАЉУ ЈУГОСЛАВИЈЕ АЛЕКСАНДРУ I Београд Ч.танови Матице српске, окупл>ени на својој редовној годншњој скупштишг, Взшем Величанству, своме љубљеном Краљу, највишем заштит шшу наше националне културе и народне просвете, под носе изразе своје непокодебљггве верности и оданости. Претседник РАДИВОЈЕ ВРХОВАЦ Поле тога, претседник г. Врховац прочнтао је и текст поздравних телеграма, упућених Министру просвете г. др. Раденку Станковићу и бану Дунавске бановине г .Добрици Матковићу, а затим поздравља присутне мати чаре, и уједно даје општи преглед онога што се у току прошле годнне радило у Матици. Говор г. Врховца био је примг љен са пљеском. Пошто су скупштину поздравили још г. г. Све тислав Петровић, у име Српске књижевне задруге, др. Јан Буљик у име Матице словачке и др. Душан Пелеш у име Јадранске страже, прелази се на дневни ред. Одмах на почетку пада предлог да се тачке 3, 4, 5, б и 7 заједнички продискутују и да се по њима заједнички решава, а да трајање говора појединих говорника не бу де више од 5 минута. Устаје г. Јова Медурић, позната фигура са свих Матичиних скупштина и протестује што се време говора ограничује на 5 минута. Г. Душан Ковачевић зачикава г. Медурића да би га мало како сам 1<аже „упалио", али је цела дискусија ипак била мртва . ПОЛА ЧАСА РАСПРАВЕ О ЗМАЈУ После т<> г а јавља се за реч г др. Милан Шевнћ из Београда. Његов говор, који се у главном кретао око поступка, како је оцењена његова студија о Змају изазвао је реакцију код рецензента г. др. Јове Максимовића, тако да се преко пола сата расправља ло о Змају и о биографији, коју ј> о Змају израдио г. ШевиИ. Ова дебата саслушана је са до? ста пажње, и ако, она строге узев не би спадала на дневни ред ШТА ЈЕ Г. МАНОЈЛОВИЂ ПИСАО У„ПРАВДИ" Тек тада долази до живље атмосфере. После г. Фрзње Малина који је у име Управе одбио некс критике г. Шевиђа У погледу рада матичине библиотеке, јавља се за реч г. др. Коста Милутиновић који се обара на г. Тодора Манојловнћа и његов познати чланак у ..Правдн" пре два дана. — Ја сам присиљен дз се овде осврнем на чланак који је г. Тодор Манојловић изнео у „Правди" (доле! — чују се поклици у сали) где је на један нечувен начин напао Матицу српску и њен рад. Ми смо

да схватимо. Г. Манојловић је таЈ који је о свом Центрифугалном играчу у Летопису писао рецензију и казао да је то генијално дело. Он је — наставља г. Милутиновић — у Летопису напао управника Београдског позоришта и њеј говог драматурга, зато што је ње . гов Центрифугални играч скинут : са репертоара. Он је пуштао у ј Летопису нечувене нападе, а рас! прављао са такве висине као да има десет доктората или бар универзитетску катедру — а ова* мо — господо — г. Манојловић нема спрем^ јер је он свршио само бечкеречку гимназију ... У сали настаје граја. — Ово је скандал — буии се г. др. Славко Ћирић — ко му дозвољава да овако говори? Г. Манојловић устаје са свога места и протестује. — Ви сте још млади да овако говорите... .. г. Манојловић — настављз г. др. Милутиновић — оптужује војводину и Матицу српску да су анационални... ... доста — чује се у сали. Дееница одобрава говорнику... ... а брат г. Манојловића је и *анас дктивни мађарски официр н ја у име омладине протестујем гфотив оваквих инсинуација са стране г. Манојловића. У сали настаје граја. Устаје г Шевиђ да да кратко објашњењв на говрр г. др. јоре Максимовића. Устаје и тражи реч г. Манојлог вић. Очевидно узбуђен гоаором г. др. Мгглутиновића, г. Манојловић каже: — Ја морам да устанем да с$ оградим против оваквих груби> испада какви ее овде до сада нису чули. Не мислим да се упуштам у књижевна расправљања к дискусије са мојим противницима и онима, који их подржавзју, јер би то било узалудно. Међутим, узгред буди речено, није истина да сам ја у Летопису култивирдо неки надреализам или футуризам Али све то није важно. Ја сам хтео овде да устанем у одбрану слободе духа и савести, а да протестујем против метода рада, које нису уобичајене у цивилизованс.м свету. Један народ жнви у својој култури, а ко ту културу руши, тај руши и сво; народ. Зато салг ја и устао против тог националног дефетизма, као цнтегрални Југословен, бранећи слободу духа и мисли. За време говора г. Манојловића долази до више сукоба. Устаје претседник г. Врховац, који се у оштром говору ограђује од изјава Г. Манојловића. Он протестује што му г. Манојловић импутира да је вођа једне котери је и каже да је његор досадањи

рад довољно видљив и Јасно обележен, а ако је реч о г. Манојловићу, он дозвољава себи да га у опште и не примећује. (Одобра вање с једне, граја с друге стране). — То је подметање и срамота дз се овако пише добацује г. Мирковић, алуднрајући на г. Манојловићев чланак. Г. Манојловић за време говора г. Врховца устаје и тражи реч. — Немате реч! — добацује енергично г. Врховац. — Напоље! внче неко из сале. — Брука једна — чују се протести. — Ја констатујем да ми се не да реч да се браннм — виче г. Манојловић. — Немате шта да констатујете — добацују неки са деснице. После овога г. Манојловггћ излази из сале.

Г. Т. Манојловић После неких предлога, скупштина једногласно прима све из вештаје и управи даје разрешннцу. Прелази се на попуњавање управе, па у име кандидацноног одбора г. Гига Јовановић предлалсе: У управни одбор г. г. др. Јоцу Лалошевића и др. Емила Григори јевнћа из Сомборз, др. Јована Не надовића, Косту Хаџију и Јорана Ћулума из Новог Сада и др. Мм лаиа Кнежевића и 3 Сенте. У књижевни одбор г. г.: др. Алексу Ивића, Суботица, др. Стојана Дедића, Београд, Миливоја Матића и др. Рикарда Ннколнћз из Новог Сада, а у надзорни одбор г. Бранка Седмакова из Но г вог Сада. После трга скупштина је још при.мила предлоге о новим чланб внма као и о брисању старнх, оји нису плзтили чланарину, ,па је тиме скупштнна била закљученз пред 12 часова у подне. ВОЈ. МАТИЂ

„Доживљаји Југословбна кож је био инструктор артилери|е код Абдел Крима"

Дебата, у колико се може наз- I се већ раније оградили од г. Ма вати дебатом, била је слаба и са- ј нојловића, којн је у вези са момо местимично падале су упади- 1 дерннстима надреалистима и фуце. Све се међутнм свршила брзо I турнстима. Г. МаноЈЛОвић чим ;> и „ре него што је ис.уцало -Д- № не .скупштина ]е завршена и Ма- ^ све те надреал „ ат е, ј ед ног Рантичари су с е брзо разишли на ру- ; ка Младенпвића. Душана Мнкнћо чак и да Рни, који ру са стране, т 0 кина и друге (у сали граја, јед|1Р4те вез> ВЗЦМ и врате се ку-' Н и одобравају, док

ГангсШер убијен у загрљају жене са којом је Шек пеШ дана био у браку

Гангстер Томас ђелес, док га жене, са

наззан „зврчзрка" терорисао је цео Лос Ан» није затецла у загрљају н,егове 19-годншље тек пети дан у меденом месецу. У сукобу његова млада жена над лешом свог њец бранилац и два адвоката).

Лопови који су у четвртак каЂу понушадн да обмју н опљачнају касе Београдске општнне, очекнвалн су да ће на^к око 15 мнлнона дннара

У одељењу ^ривичне полиције настављена је јуче истрага про г тив похватаних лопова који су у четвртак ноћу покушали дз обију и опљачкају касе Београдске општине. Сва четири лопова признају до ситница како су орГанизовали напад који је како веле, да је пот етуно успео, имао да им донесе сваком по неколико милиона динара. Према обавештефу које је Марић, бивши општи нски службеник донео евојим друговима > очи напада, лопови су очекивали да ће наћи у касама главне блаГајне око десет до петнаест мнлиона динара. Кафеуија код »Морздгског гурмана« Добросав Милосављевић признао је да је финансирао цес „посао 4 па је тако дао и потребна сретства да се набави и алат и два „швајс-апарата". Оба арарата лопови су поирли како бџ ррже свршили поеар. Прили&ем претреса у кафедцјином стану у Таковској улици 48 полицнј§ ЈР прри?|нл а ЈРШ н ?ки алат за оби* јање и Л\нлосављевнћ је признас да је и тај алат био намењеи општинским касама, а требало ]е да послужи као резерва. Кафеџија Милосављевић је иначе био осуђиван због опаене крађе на шест м.еееци затврра а дои ннје био је петљан као саучесник у неким крађама. Крађу је извршио у Јагодини и тамошњи га је суд осудио. Осталн чланови банде ниеу 6или осуђивани због кривнчних дџла. Канцеларијз г. Анђела БреговЈџџница шефз ИбТрЗЖН? Кривичне полиције личила је Јуче на читаву механичарску рздцоницу због обијачког алата који је после проначаска пренесен ту. Интересантно је да је сав тај алат за обијање потпуно модеран и ни-

је му недостаЈала ниЈедна ситница. Сва четворица, Милосављевић, /у\арић, Милић и Милићевић остају и даље при томе да их је на ову одлуку навела идеја да се ^ако обогате. Марић је поткрепио идеју својим причама о пуним касама пред први и слабој стражи у општинској згради а Милосављевић, као искусни лопов и као човек с нешто мало пзра омогућно је привођење идеје у дедо. Истрагом је утврђено да су сва четворица од дана када су се удружили, а то је било јддо пре три месеца, одржавзли непрекидне састанке и вежбања алато.ч

ДобрЈШоје р, Мнлосављерић до(с ре нчРУ усаррцгилн У РУКОвању »швајс-зпарзтом« џјји нису изгледа извршили нн једну крађу. Идеја да опљачкају општинске к^се потеила је тек пре петнаестак данз, а дотле су били у неизвесцрсти како да се оријентишу, управо где да упадну н изврше пљачку.

ВРЕМЕ данас почиње да доцоси мемоаре једног Од најчудноватијих напнгх луталнца, г- Едуарда Облака. Овај наш човек, јои« врло млад пошао у свет, доживео необнчне авантуре на мору, ушао у француску легију, побегао у област Абдел Крнма, који га Ј*е неооично заволео, поставио за 1шструктора артнлерије, поред чувеног немачког офицлра Ота Кремса, дао му дванаест лепнх девојака за жене, и уредио днван харем. Пошто је постао шеик, овај наш механичар борно се на страни Абдел Крима све до пред сам крај отпора овог мароканског владара. После је југословенски авантуриста пребегао Шпаицплга и ступио у њихову лепгју, уз велике опасностн по живот... „ДОЖИВЉАЈИ ЈУГОСЛОВЕНА КОЈИ ЈЕ БИО ИНСТРУКТОР КОД АБДЕЛ КРИМА" претстављају најузбудљнвији авантуристички роман. То Ш1је обична историја човека из Леги]'естрштца, већ живрт једног од рег ких Европљана који су могли да буду истакнуте лнчности код Абдел Крпма. Едуард Облак, родом из Марибора, дожггвео је толнко необичних стварн, и гледао тако често смрти у очн да заиста заслужује да се назове највећпм нашим авантуристом. ЧИТАЈТЕ ДОЖИВЉАЈЕ ЈУГОСЛОВЕНА НА ДВОРУ АБДЕЛ КРИМА

Међународна жслсзнцчка кснфсргнција у Букурсшту Од 6 до 15 октобрз одржаће се у Букурешту међународнз железничка конференција за редовв вожње путнинког саобрађаја Конференција ће распрдвљати 6 и 7 октобрз питзња, којз се однос§ на симплонске возове, а од 9 до октобра сва остала питања, која интересују међународни путннчкц саобраћај. Нзша ж«?лезничка управа поднела је предлог у циљу да се отклоне извесне тешкоће, које су се прјзвиле у путничком саобраI ћају. Исто тако и стране желез| ннчке управе упутиле су већи броЈ I предлога у тоаг циљу. На овој међународној железннч• кој конференцнјн нашу железннчку управу заступаће начелник саобраћајног одељења Генералне дирекцнје државних ^елезница г Лазар Милошевић и шеф отсекз саобрзћзјног одељењз г. Михајло Јовановић, као и по један дел?р« облас-них железничкнх дивекцнЈа

стују). клјс ми

Сава код Сремске Митровице нагдо надолази Сремска Мнтровица, 30 септембрз. — Има нецрлико дана кан° Сава код Сремске Митровице знат но надолазн. Она је сваког часа мутнија. Матица Саве проноси сваког часа неке комаде покућства. ч

Међународна графнчка нзложба у Варшави ИННЦНЛТНВДМ ПОЛ>СКОГ Инс-ПЈТУТ^ За пропагдиду уметности, а под по_ кррвител>етвом Претседника Ррпубли ке, отворена је у Варша^н прва међународна нзложба дрвореза. Излод 0ени каталог, нзлаже у предговору сррку нзлрЈЈхбе, доносн имена умет. ННКД који ру на изложбн узелп учеш ђа «ао н репроду^ција разних >'• мртннка. На изложби узела су учешћа 23 на рода^ међу којнма: Енглеска, Францу ска ? Немачка, Италија, Белгија, Холандија ? Совјетска Русија, Чехословачка, Југоелавија, Пољска, Јапан

Натарите се лагано. То је , доћолзно. Тада од кућ\ ног посла не преостају ннћаћби трагоћи. Ваше руке задобиће нежну, попут баршуна мећану и негођану ћожу и негобани изглед, 1гоји ће Вас у6е(г беселити. Кјуеа-Сгете продире потпуно у ђозку без да остађља на побршини сјај. ЈЈЈУЕД је јефтина! Кутије: Дин. зј % 6,—, 12.— и 25.—