Vreme, Jun 09, 1936, page 1

Велике свечаности у Букурешту о годишњици владавине Њ. В. Краља Карола За време свечанох дефилеа пред дворцем Котрочени срушила се једна трибина под којом је нашло смрт ненолико лица а блмзу 200 рањено

Југославија-Француска 3:2 Пунчец је тукао Бусиа а Палада Дестрема

деље. Новн гувернер Француске банке г. Лаберп примпо јр ју« че дужност. Судећн по ^лом што Јнамо о његовој сјајпој а.хмнннстратнвној карнјерн н о његово.м темпераменту којн со протнвн свакој спекулатпвној авантурн, можемо да твр-. днмо да ће елементн које смо горо прецнзнралн бнтп брнжл>нво н енергичио искоришћенн у корист француског франка. Р. ВАЛЕ

Сллка јучерашње тешке несреће пред дворцем Котрочени: скаути односе тешке рањенике испод срушеие трибине

(СниЈЈак нашег нарочнто послатог фоторепортера г. ГрднЈана, пренет снноћ спецнјалннм авноном у Београд)

<Од нашег спецнјалног пзвегатача) БЈТсурешт, 8 јуна. — Данашњи дан, ос>ш јунн, светкује се у целој Румунији као велнки празник обнове монархнје, јер је пре 6 годнна Крал> Карол прп.мио из руку народног претставништва владарско достојанство и преузео престо од малог Крал>а Мнхајла, свога спна. Од тада још уведено је у традицнју да се сваке године на овај дан Крал> Карол састаје са внтешким одредима румунске омладине и да им, као заштнтннк и отац, Јиути поздрав и изврнга смотру њихове снаге у порасту. Овога тренутка, пред Високим Гостима на румунском Двору, слава рестаурације узела је размеро грандиозне нацпоналнг манифестације. Преко 25.000 „Земал>ских стра жара" — како се зову чланови ово витешко органпзације — позвани су из свих покрајина да дефилују пред Сувереном н пред Њ. Кр. Вис. Кнезом Павлом п претседником Бенешо.м. Се.м њих возовима са свих странг прнспели су у току јучерашњег дана многобројнн поштоваоци монархије, приврженнци спорта и родитељп деце која узимају учешћа у играма и поворцп, тако да је Бугурешт ностао огромна утока свнх тих родољубивпх потока којн су се сливали са свнх страна. Али је случај хтео да се овако гранднозно замишл>ена светковинр. вптешко народне свестн извргне у велику жалоот. Пр п д сам кра.ј свечаностн, на иољанама крај Дворца Котроченн, једна од огромних трибнна висока 7 метара, дугачка преко 20 метара, па којој је бнло 40000 душа, преломила се за 1 мннут на две половннс и сав народ којн је ©едео дотле спокојан на сво.пш седишти.ма сручно се уз ужаг

сне крике Један на другог, притиснут даскама и гредама. 50 хил>ада људи који су седелн на осталим трнбннама са језом су гледали, занемели најпре, са плачом касније, како пшчезава чнтава једна варош у неким дубинама. Њ. В. Краљ Карол дотле раздраган изванредннм прпзором н моралом својих штићеника сншао је сав погружен са своје трибине и отишао у пратњп Прннца Николе, ађ^танта н премијера г. Татареска да лично допринесо спасењу страдалш1ка. Њ. Кр. Внс. Кнез Намесник Павле, румунска Краљнца Марнја н претседник г. Бенеш остали су п дал>е на трибини очекујући са брижношНу нзвештаје са лица несреће. Први извепггајн били су: три поганула и 160 рањеннх теже и лакше. ЗАХВАЛНОСТ РУМУНШЕ КРАЉУ КАРОЛУ ДРУГОМ Румунскн народ осећа се захвалан своме Краљу да је , Он од дана повратка на свој ; нресто улио поверење у све народне слојеве и разбио сумњу у народпу снагу Румуније. Насупрот тежњама извесннх демагога којн су народ заводнлн у разним критичннм епохама, Краљ је поставио један идеал пренорода своје земље од 17 мнлиона душа и тај препород је почео, ево већ шеста година од најнежннјег детињствв и најмлађих изданака рас<\ Шест ирвих година обнове монархије значиле су но само полет нације већ и чнтав програм. Краљ је за ово велико дело обратио омладини. На Његов познв ннцала су широм Румуније витешка друштва „Стражарн терн" (Земаљски стражари), једна врста народно одбране, соколства, скаутнзма и народних универзитета, смешаних у је-

дно. Јер овн младн стражари нису сами стражари граннца румунске тернторије већ и румунског духа. Онн су позванп не са.мо да се физпчки припре.мају у школама за војну службу отаџбини, већ и да просвећују парод, да га уче тековннама цивнлнзацпје, да уносо нову технику у села, да се старају о путевнма, о шумама, о народном духовном благу, о старој црквеној песми, позвани су да чувају народне традиције и да узму за своје униформе народне ношње својих покрајпна. Онн су со тако нставнли као претече културе и модерног духа а п заточннци традицнје. Краљ Карол се сав бно предао да ту нову генерацију ободри,

I препородн као Кемал своју | младу Турску. Иза шесте годнне, можемо рећн данас, створио је нову Румунију која се разликујо кентално од оне бојарске Румуније, не само епохе Карола Првог већ и Фердинанда Првог. До сада у ове органпзације ушло је 800.000 омладпнаца, мушке и женске деце свих узраста, то је читава армпја спаса. Овај данашњи прпзор на Котроченској пољани требало је да буде величанствена манифсстацнја организаторске снаге и дпсциплпне н зато баш ће нзненадна несрећа такнутп дубоко све покрајине. (Наставак на трећој страни)

Слике свечаности пред дворцем Котроченп и слике несреће после пада трибине, сни.мци нашег фоторепортера, пренети синоћ специјалннм авионом у Београд, иалазе се и на трећој н на петој странн.

Г. Ивон Делбос примио је јуче цео ииз страннх дипломата

>(Од нашег сталног дописника) Париз, 9 јуна. (Телефонскн извештај) — Г. Ивон Делбос мннистар нностраних ноелова који јс јучс конфернсао са г. Корбенои, франдуским а >1басадором у Лондону, примио је данас пре подне једног за другнм г. Де ла Кроа, француског посланика у Прагу, г. Дешамбрена, француског амбасадора у Рнму и г. Аидре Фуансоа Понсеа, француског а-мбасадора у Кер. шну.

Данас по подне г. Франсоа Понсе поново је прнмљен од стране г. Дслбоса. Ова конферисања код г. Делбоса са француским дипломатским претставннцнма у иностранству свакако су у везн са проучавањем питања која ће бнтн на дневном реду идућих међународних састанака у Женевн. Р. ВАЛЕ

«*4!ГМРИНА ТТЛАЋЕНА V ГОТОВУ.

ГОА. XVI

ВРЕМ ДИРЕКТОР ДР. ЉУВА ПОПОВ1ГБ. - 5171 БРО) УТОРАК, 9 )УНИ 1936 ГОДИНЕ

ВАНРЕДАН УСПЕХ НАШЕГ ТЕНИСКОГ СПОРТА

јуче ујутру на 75.80. Долар је пао од 15.19 (курс који је био за време бекства злата) на 15.17, (курс којн искључује бекство злата). Ова поправка ситуације последица је догађаја последњих дана ове не-

Г. Блум са г. Сароом прилнком прнмања дужностн

БЕОГРОДСКО ИЗДВЊЕ Књига пророка и визионара духовног творца савремене Немачке ФРИДГИХА НИЧЕА ВОЈћД ЗА МОЋИ Џнновско дело кроз које отворено и нескрнвено говори германска раса излази ускоро из штампе у издању „КОСМОС" У претплати 120 дин. (4 рате по 30 дин.) По изласку из штампе 180 ДГЕЦА КОН А. Д. — БеогрдД

Штрајк француских радннка

СПОРАЗУМ ЈЕ ПОБОЛЛП АО МАТЕРИЈАЛНИ ПОЛОЖАЈ ШТРАЈКАЧА, АЛИ II ДРУГП РАДНИЦИ ЖЕЛЕ ИСТО

Моменат са дебл-меча утакмице Француска — Југославија, с лева на десно: Боротра, БукуљевиЛ, Митић н Бернар. Митнћ поентнра једну лопту (Читајте извештај на спортсној страни)

(Од нашег сталног дописника) Париз, 8 јуна. (Телефонски извештај:) — Покрет штрајка којн је читаве две недеље угрожавао нормалнн ток жнвота у Француској приводн се крају. Споразум који је синођ постигнут нзмеђу делегата послодаваца н делегата радника сравњен је у току ноћп н потписан у претседништву владе у ирнсуству са.мог претседника г. Леона Блума. У смислу овога споразума нормално отпочињање рада треба да наступи већ ујутру. С друге стране постојп опасност од нових сукоба нзмеђу радника н послодаваца у неким прнвредним гранама, попгго би ови радннци хтели да побољшају своје радне услове у смислу овога већ пдстигнутог епоразума. Према званнчннм подацшш у нгграјку је 300.000 радни* ка на северу Фраицуске а 250 хнљада у областн Парнза. Р. ВАЛЕ

(Од нашег сталног дописника) Париз, 8 јуна. (Телефонски извештај). — Захваљујућн свом велнком ауторитету, новп претседник француско владе г. Леои Блум успео је да интервспцнјом нзгладп озбнљаи соцнјални сукоб који се развијао прошле недеље и тнме допрпнео једном вндном попуштању снтуације у Француској. Акција г. Блума, као шефа п као радннка, ноказала је игга сво може, у пзузетно тешкпм прилпкама, да учнан престиж једно интелнгенције којој нема равне. Г. Леон Блум јо нарочпто желео, говорећи на јучерашњој социјалистичкој манифестацији, да ода хвалу послодавцима: „послодавачко организације манлфестовало су овом прнлнком попустљнвост н њнма морам да укажем почаст". После овога осетпло се једно јако попуштањо затегнутости на берзн н сматра се да ће то дуго трајатн. Тај утнсак је у толнко впше основан пгго се ни мало не сумња у једно повишење, надница које ће, са своје стране, нзазвати одмах једну повољну репсркусију на послове и, прсма томе, проузроковаће пзвесно побољшање. Берза је већ забележила такву тенденцију и енглеска фунта, која је бпла котпрана до 76.55, нзноснла је прошле суботе 76.18 п поново је пала

Побољшање радничких надница ублажиће привредну кризу

После министарске седннце I палату: (с лева на десно) I Блум претседник владе п г.

министри напупггају Јелнсејску г. г. Леба, мнннстар рада, Леон Саленгро мнн. унутрашњнх дела