Vreme, Jun 09, 1936, page 2

ГГРАНА 2

ВРЕМЕ РЕДАКЦИЈА Н АДМННИСТРАЦИЈА ПОЕНКАРЕОВА БР. 4 ТЕЛЕФОНИ: дкректор и секр. 24-009, дирекц. предузећа 24-007, благајна и админ. 24-010, уредници 24-001 и 24-002, стеногр. 24-004 н 24-006, штампарија 24-008, огласно одел»ење 24-005, спорт. нзвештаји 24-003, ПРЕТПЛАТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ: НАША ЗЕМЉА 20 ДИН. ИНОСТРАНСТВО 50 ДИН. ЦЕНА ОГЛАСИМА: РЕКЛАМНИ ДЕО: 1 см. 1 стубац 10.— дин. ТЕКСТОВНИ ДЕО: 1 см. 1 стубац 20.— днн. •ч>Лно држ. 1 МАЛИ ОГ ЦЕНОВЧЕКОВНИ РАЧУН КОЛ ПОШТАНСКЕ ШТЕЛ' НИЦЕ БР. 52204 Рунописи се не враћа,

Уторак, 9 Јуни 103«

КГОЗ МИНИСТАРСТВА

РАЗМЕШТАЈ ЛЕКАГА Решењем г. Министра социЈалне политике и вародног здравља, премештфн су: за прнстава код начвлинка Среза бољевачког др. Апоетол Костић, прнстав Одељев>а соцнЈалне полнтнке п народног здравља Банске управе у Новом Саду н за прнстава Одељеша еоцнЈалце пмвтике и народног здравља прн ВанскоЈ >-прави у Новом Саду, др. Радмило Јанковнћ, досадашњи пристав код начелника Среза бољевачког; за примарног лекара Државне болннпе у Сарајеву, др. БлагоЈе Ковачевић. досадашњн прнмарнн лека,р Опште државне болнице у Београду, в групе. за прнстава код начелства Среза боснљградског 8 гр>т!е, др. Ннкола Боротннскп, чин. прнправник; за пристава код начелства Среза Томнслав Град, 8 групе, др. Оскар Кордић, дооадашњн чнн. прнправннк; за прнстава Шкодске ролнклннике V Загребу, 8 гр>-пе, др. Мара Брчнћ —Рајс, досадашњн чин. приправннк; за адмнннстратнвнаг чиновннка Хнгијеноког завода у Загребу, 9 групе, ЛЈарија Херцог, чин. прнправннк; за прнстава Дома народног здравл>а у Внровнтнцн. 8 групе, цр. Мнхаило Романскн, досадашв>и чнн. приправннк; за секундарног лекара Завода за радно-терапнју Опште државне болнице у БеограДЈ'. 8 гр>т!е др. Владета Поповнћ, досадашњ* чнн. приправннк; за сек>"ндарног локара Опште државнв болнице у Љубљани, 8 групе, др. Франц Штетер, досадашњи чин. приправннк; за пристава код населства Сре>а голубачког, 8 групв, др. Војнглав Марковнћ, досадашњн чин. нрнправннк; УНАПРЕЂЕН.А ЛЕКАРА 7 нмв Њ. В. Краља Пвтра Другог, укадом Краљевског Намесннштва. на предлог г. Министра соцнЈалне полнтнке н народног ■дравља, унапређени су: за вншег прнстава ХигнЈвнгког завода у СараЈеву. 6 гр>т!е. др. Владнмнр Л>утов, внши прнстав 7 групв; за шефа Одељења Државне болннцв у Новом Саду. 4 групе 1 ствпена, др. Борислав Мнрнћ. шеф 4 групв 3 степена: за вншег срввтннка Хигнјенског завода у Загребу. 4 групе 1 степена, др. Зора Илнћ. саветник 4 групв 2 степена; ■а саввтннка код начвлства Среаа заглавско! 4 , 5 групе, др. Леко *Боковпћ, вншн ррнстав 6 групеза саветника ХнгнЈенског завода у Новом Саду, 5 групе, др, Мнлан Ничолнћ. впгон прнстав 6 групе; за вишвг приставц начелства Срааа нншавског, 7 групв, др. Момнр Дамјановнћ. прнстав 8 групе; за вишег прнстава Школске полнклнннкв у Вел. Кнкнндн, в групе, др. Марпја Вајнћ, впшп прнстав 7 грзтзе; аа вишег пристава начвлства Среза цовског, 6 гр>-пе, др, Марјан Леркос, вишн прнстав 7 гр>-пе: за саветннка код начелства Срезн жупског, б груце, др Мц.шн Мнрвовпћ. вншн пристав 6 групе; за вншег пристава код начелства Срвза прокупачког. 6 групе, др ВнћгнтиЈв Оловнћ, вншн пристав 7 групе; за примарног лекапа Опште државне болннце у ТБубљани, <5 групе. др. Иван Марннчнћ. асистент 7 ррупе: за саветника начелства Среза внтољског. 5 групе. др Мишл 1\враснћ, внши пристав 6 групе: за вшпег пристава код начелетча Срвза Нишавског. 7 гр>-пе, др. Vлекеандар Тодоровнћ, пристав 8 групе• за вншег пристлва начепетпа Среза косаничког. 7 групе. дг> Радосав Мијушковнћ. пристав 8 груза вишег саветннка код начелннка Среза 1аЈачког. 4 групе. 2 степена. дп. Корнел Гекори, вншн саветннк 5 групе; за еаветника код начелства Среза нашичког. 5 групе, дг» Огњан Оштрнћ. виши прнстав в гр\пе: за вишег поистава ко^ иачелства Среза тузланског. 7 грх пе, др^ Богдан Гтпажнп.нћ Ливши рудапски виши пристав 7 групе: за вишег прнстава код пачететва Среза беличког са се^иштем V т а . години. 7 групв, др. Гтаннинп 1»пкован. бивши еанитвтеки пгферент 7 групе прве категорнЈе.

Сиупштмна Уцоужвн.а ^днанл У недељу, 21 о. м. одржаКе своју редовну годишњу гкупштину Удружеше банака. С куп штина Не ге одржати у пр л *торимма Извозне банке у Београду. ВЕНЧА1БА | Г. Миодраг Крстнћ, трговачкн ј помоћник, снн Гтаве н Богосава I пз Врања и гца ГофнЈа Днвљаковић, кћн Бојане н Днмнтрнја, венчанн у Веограду. ј Г. Гвозден Мнтровић, носач, сив ! АнћелиЈе н Косте, звмљорадннка нз ЋупрнЈе н гца Жнвка Жнвковнћ нз Београда. венчанц. Г. Шпнро ВЈеладиновнћ. поморски капетан, ецн Јелеве н Марка, пензнонера н гћа Десанка, кћи Ангелине н др. Алекеандра Петровнћа, лекара. венчанн. Г. Илнја Вукотнћ, пешаднЈски поручник, снн "Бурће и Андрнје Чева (Зетска бановцна) н гца_Даринка Поповнћ, кћн Цвете н ка, часовничара нз Урошевца, вев чалн су се у Београду. Г. Марко Поповнћ. трговачкн а гент, снн Анђе н Вука п гца Ангелина Посавац, приватна чнновннца, кћн Агате нз Брода. венча' ли су се у црквн св. Саве у Београду 4 о. м. Г. др. Павле Впћентијевић. лекар нв Лазарввца, снн Гтевке р Чедомира, свештеннка нз Бранкорцне н гца др. Воеиљка Омчпкус, лекар, кћн Олге н Гнме, рвепггеннка из Плашког (Савска бановина). венчалн су се в о, м. у Београду. Г. Божндар Гтевовнћ, пнсар УI праве града Београда, снн Магде ј и Гаве нз ПрнЈепоља и гца Марн ј Ја Церопић, кћн ."Бубнде и Ђорћа Iпензнонера из Владнчиног Хана. ' пенчалн су се в о. м. у Светосав'кој црквн. Г. Раднсав Ковачевнћ, корпар, снн Вндосаве и Недељка нз Докмнра и гца Гроздана Марковнћ, кћн Каснје н Гретена нз Брлнћа, венчанн у Веограду. Г. Богољуб Миловановнћ. цвећар и кипар, поч. Мнлке и поч. Драгоммра из Чачка и гца Загорка Мн инпћ, кћи Росе и поч. Драгутнни нз Барошевца, венчанн 7 о. м. Г. Томнслав Ружић, ннжењер ДирекцнЈе државвнх железннца у Загребу, син Кате н поч. Ннколе. поморца из Сплита н гца Вранка Васн.^евић. судска приправница, кћи Л>убице и Драгољуба, учнтеља нз Београда, венчали су се 7 о. м. у Београду. Г. ДнмнтрнЈе ВуЈковнћ, меднцннар, син Л>убнце и поч. Драгољуба, свештеника и гца Драгнпа Мерџаноннћ. кћн поч. Мптре и поч. Јевте, пекара нз ПрнЈедора, венчалн су се прекЈуче у цркви св. Саве у Београду. Г. Велнчко Ђорћевнћ. службеннк снн Гавке н СтоЈана, земљорадннка нз Дубнце н гћа Љубнца Гтевановнћ, кћи Нлннке н ЖнвоЈнна. земљорадннка нз Брзана, венчанп у Београду 7 о. м. Г. Божидар Кремнћ, апотекар. снн Вндоеаве н ИлнЈе, државног чиновннка н гца Зорка Црвчаннн, кћн Мн.тице н Мнлана, трговца, венчалн су се прекјуче у цркви ср. Саве. Г. др. Здравко Јефтановић, лекар, енн Јефталнје н Глнгорнја нз Сарајева н гђа .Т»убнпа. кћи Зорке н ЈБубомира Викторовића нз ПГапца. венчанн. Г. Арсен Петров, столарскн помоћннк, син Катнце н поч. Драгољуба нз Баваништа и гца МнлкцЕмнлнја Новаков. штрикерка, кћн Јуетнне и Велнмира, берберина, ренчали су с» 7 о. м. Г. Петар Васиљев, ст>-двнт. еин Гпасене и Ваенл.а нз Бугарске и гпа НаталнЈа Ннколнћ, кћн Воснљке н Уроша нз Паланке, прекЈуче су се венчали у Београду. Г. Драгослав Васнћ, кандидат фнлозофнЈе, син К»тв н МнхцЈ.т. земљорадника нз Поскурнце и гца Гмнл,а Павковнћ. кћн Катнце Петра, тргрвца из Далова. лепчани. Г■ "Бурће Караклајпћ. трговачки помоћник, син Лексе и Алецсе нз Шаренике и гца Мнлнца Бел.аковнћ. кћи Милеие н Л»убомнрц из Велике Крсне, венчани у Београду. ПАРАДОКСИ ДАНАШЊИЦЕ Двојица нстакнутих политичара. обојнца муслимани н чланови владе, лазе се сад у иностранству. Један од вођа Југословенске раднкалне за једннце г. др. Мехмед Спахо, отпутовао је православну Румунију, где му је приређен импозантан дочек. Г. Спахо је у традиционалном фесу био у Румунији у једном важном државном послу. гтредмет нарочите пажње свих меродавних фактора. Истовремено је г. др. Шефкија Бехмен отпутовао у једну муслиманску државу у Европи. у Кемалову Турску, и њему је такође приређен срдачан дочек, алн је он морао бнти у овој муслнманској држави — у шеширу! У нашој земљи и у целој Европи је фес дозвољен и чак симпатичан, а у муслиманској Турској ето н гости морају носити шешир. То је, заиста, парадокс данашњице. ТЕСЛА II — ТЕ81-А Не може се пребацити да наше Министарство пошта не водн рачуна о филателистима, иако се они по који пут жале. Не прође много времена, а ми имамо пријатно изненађење да дознамо за нове поштанске марке Краљевине Југославнје! Последња новост, то су поштанске марке са ликом Николе Тесле. Његов је лик већ довољно нама познат. да је можда било излишно написати поред слике и његово име, али када се веђ писало онда је необЈашњнво: зашто се на марке одређене редности за нностранство, ставило Теслино име — ћирилицом, а на марке за унутрашњост Југославије — латиницом. Можда наше министарство мисли, да се ћирилица у иностранству лакше чита...

,—хЈ

СВЕ ЈЕ РЕЛАТИВНО Много пешака позавнди онима, који крај н>их пролете у каквом луксузном и лепом аутомобилу. и у себи помисле: што ли није мој? Они појма немају, каквих су све незгода и малера поштеђени. Ево једног типичног; Један млађи престонички лекар. гинеколог, оде у Банат и купи. из друге руке. али скоро нов аутомобил. марке Ланчија. Кола ниска, погодна за равнице, као што је банатска. али посве незгодна за наше путеве и рупчаге. На првој вожњи по Београду закачн за један повећи камен и кола оштети. а Саобраћајно одељење га одрапи са 200 дннар& због непрописне вожње. Кола пошаље на оправку. а он се уџише у шоферску школу. Чим су кола била оправљена, изађе на шоферски испит и падне. Наравно, ту је своју бруку прећутао пред својом пријатељицом. због које је кола и купио, и на њено наваљивање повезе је, пре неки дан, на футбалСКУ утакмицу н пред игралиштем Бск-а кола се преврну и сва поломе. Он толико изгуби главу, да остави даму да лежи под колима и отрчи до Топовских шупа. да нађе какав шпедитер, да му коЛа, односно остатке од њих, пренесе у гаражу. За то су време неки пролазници испод кола извукли жртву н пренели је у амбуланту. Према томе је биланс нових малера следећи: трошкови око оправке кола и лечења повређене љубави; претстојећа тужба Офелије за тешке повреде и казна Саобраћајне полиције за шофнрање без прописне дозволе. И сад нек пешаци ставе руку на срце и кажу, да ли има увек смисла завидетн оннма у аутомобилима? ТРЕБА ОСВЕТНТИ МЕСТО Већ смо писали о Батал-џамији и малеру коЈи прати све ново градње на томе месту. Нова зграда Поштанске штедионице, која је почета још прошле године, најбоље показује да предрасуде везане за Батал-џамију нису без свога основа. Палата је прошле годнне срећно изашла из темв' ља, али се већ еада показују знаци урока. Она никако не иде у висину, као да је уклета. Што дунђери дању изграде, то ноћу поруше зле виле. Мораће. изгледа, симпатични г. Недељковић да употреби средство које су пре толико векова употребили Мрњавчевићи, само се поставл>а питање кога треба вазидати: предузимача или жири који је усвојио пројекат? ЈЕДВА И НА ЈАНКА ДОЂЕ РЕД! Јанко је у нашем народу снноним спорости па чак и пословица вели: Стнже као Јанко на Косово! Том спорошћу или фамом која Је везана за нме Јанко једино се може обЈаснити да је Београд чекао да прође скоро три "деценије од смрти Јанка Веселиновића, па да му подигне споменик! Управо, Београд му ни сада није подигао споменик и ко зна да ли би то икад урадио, да се Удружење Подринаца, Јанкових земљака. није сетило да испуни свој дуг према великом прнповедачу, који је последње године свога живота провео у Београду, ту стварао, борио се са немаштином и ту умро! Не морамо баш сви ићи у исти биоскоп пошто ће се цело друштво и онако опет састати код „Златне Лнре"

Једна драматична изјава аутора „Све за народ"

Феријална летовалишта и опоравилишта за децу у Скраду код Делница н V Селцу нод Цриквенице Одлична, сигурна и Јевтина су ђачка летовалишта и опоравилишта у феријалним колонијама Подмлатка црвеног крста загребачке основне школе Краља Петра Великога Ослободиоца у Боговићевој улици, и то једно у Скраду у дивном горском крају, пуном шума и на 700 м надморске висине. на прузи код Делница према Сушаку, и друго у красном морском купалишту Селцу, у Горњем Прнморју код Цриквенице. У овнм колонијама је живот деце особито прнјатан, храна ваиредна и обилна, наДзор сигуран и родитељски. а сама места су иеобично лепа, романтнчна и здрава, па се деца одатле враћаЈу сваке године видно опорављена и препорођена. Обе колоније траЈу од 3 Јула до 1 августа, и У ДРУгој тури од 1 до 11 августа. односно деца могу боравитн у колоннјама н оба месеца, или један месец у једној а други месец у ДРУГоЈ колонији, Јер су колоннје близу једна друге, и с врло добрим комуникацијама. Оба летовалишта приређује Заједница до"3 Уплата за Скрад је дунара 600 за Селце дин. 700, заједно са свим трошковима и путем рд Загреба. а за други месец или за оба месеца сразмерно. Пријаве прима. као н уплате, а исто тако даје информацнје и шаље проспекте основна школа у Боговиђевој улици 7 у Загребу.

Управи Народног позорипгга, Цењени наслове, Да би свестрано уважену Управу Народног позоришта бар привремено ослободили хроничних мука са нашим комадом „Све за народ" илити „Хроннчне муке посланрчког кандидата", у три чина седам слика, чаот нам је доставити цењеном наслову радосну

вест да-смо одлучцли. да^аше де- , .званим н незванцад функционери-

ло, о коме смо. лзрледа. само двојица задржели лепо мишљен>е. повучемо из овосезонског репертоара и тиме ублажимо тешке муке. у које је та Управа у последње време и иначе све више упадала. Праве разлоге за ово привремено повлачење нашег комада, на које смо добровољно били принуђени од стране многоброЈних одговорних и неодговорних фак-

тора цењеног храма госпође богиње Талије, обећавамо објавити ускоро преко јавности, која Је такође упозната, вероватно од истих фактора, о нашим перманентним мукама око прнказивања ових туђих хроничних мука. Не можемо да пропустнмо, а да овом приликом не нзразимо најдубљу захвалност свнма оним

>ш гоопође Талије, који су се све срдно нашли око овог нашег позоришног првенчета и невинашцета и неуморно се старалн, да се оно што доцниЈе појави или у опште и не поЈави н угледа сцену и даске, „што значе свет". Посебну захвалност дугуЈемо оној господи под кровом госпође Талије, која су у току нашнх предугих мука према нашем првенчету узимала стотину диаметрал-

УКРШТЕНЕ 1»КЧ р!

мЈ

гп

е |

иЈ

ГГ~

гг

Ел

I-'.

■

маш

-Ј

«4

•

□

ап

■-'II

4.Ј ВД

44"

■

•Јо

4 }

•13

!Г

Водорапно: 1 внше офнцирско звање, 8 временска Јслиница. 9 врста уља, 11 грчка божица осве-! те. 12 чувена дрима од Пбзена, 13 најхранљнвија бнљка, 15 стари пер сиски владар, 16 грчко слово. 17 гозба, 19 лнчна заменнца, 20 религнЈа, 22 Јужно воће, 25 наша поморска база. 20 варош у Чилеу. 2Л хемнЈскн елеменат, 30 хронично обољење, 32 чувено светско купалиште. 33 грчко митолошко лице 22 фармакопеја

царски националцн Јунак, 39 проналазач тубвркулозног бацнла, 41 подводно земљнштв, 43 лепра, 44 школован, 45 огроман, 47 прнстаннште у северној Фрннцуској, 48 стрнно женско име. 49 чувенц етарн холандски слнкар. Усправно: 1 наше погранично место према Бугарској, 2 савезна држааа, 3 мала жнвотнња (цењена по крзну), 4 старооловенска показна заменнца, 5 латннска негациЈа, в мвсто у Срему, 7 архитектонски украс на монументалннм граћевннама, 8 часопнс који излазн једанпут месечно, 10 воловска запрега, 14 хорнзонат, 17 друм, стаза, 18 противник. 21 затон, 23 члан акадомнје, 24 пле.мић, 27 будући офнцнр, 29 варош у Јапану, 31 наше пограннчно место према ИталнЈн, 34 варош у ФранцуекоЈ, 36 име новог егнпатског краља, 39 старн босански бан. 40 насилннштво, 42 домаћа жнвотнња, 43 неодевена. 45 мутав, 46 црннло. Г11ИКП.К ИЗ ПРОШЛОГ ВРОЈА Водоравно: 1 Мадагаскар, 10 оеоба, 11 мера, 12 Доло, 13 седа.М) 14 ец, 15 корнда, 16 рило, 19 еав. 20 АЈачо» 22 фа, 23 навала, 25 сан, 26 цнЈан. 28 Нин, 29 калем. 31 аЈа, 32 олован. 34 са. 36 Итака. 37 мах, 39 ннок. 40 АхелоЈ (Аспропотам), 42 па, 43 ветар, 44 урез 46 Арад, 47 олуЈа, 4> карактеран. Усправно: 1 модеран. 2 асоцијацнја. 3 дол, 4 Або, б га, 6 смеран, 7 кедпв, 8 Арад. 9 ..Рама-јана". 13 СОС. 17 лавнна. 18 очаЈ, 21 олако, ?4 анали, 25 спе-

но различитнх становишта и која су, тако конзеквентним држањем, могла изазвати у нашим очима и сузе радоснице и сузе жалоонице. Завршна хлава нека Је унаженом и пре-цењеном господину редитељу, коЈи ниЈе жалио ни труда ни срестава, да нашем љубљеном првенчету омогући што дужи боравак иза кулиса н на оваЈ начин заштити и њега и себе, а нарочито Управу, од отровних стрела и љутнх жаока позоришннх критичара, сада потпуно уједињеннх у неравноЈ борби са сиротом госпођом Талијом. Господнн реднтељ нека буде сигуран, да му ову племенитост као и искрено, отворено и коректно опхођење, према нашем невинашцету и нама до суза тронутпм родитељима, нећемо никад заборавитн, већ ћемо се на против старати, да му се, својим слабачким и аматерским ауторским снлама, у свакоЈ указаној прилнци са задовољством прописно одужимо. У овој својоЈ предубокоЈ ауторској тузи пресрећни смо, штв ћемо овим привременим повлачењем са позоришних дасака нашег милог првенчета, успокоЈити и многе искрене и огорчене пријатеље, нарочито позорншне пнсце од расе н велике литерарне вредности, који су се неуморно, наравно, увек из чиото пријатељских побуда, бринули о судбинн нашег невинашцета, желећи му у најмању руку бар исту срећну судбину, која Је и њихове лнтерарне породе задеснла. А. што се тиче уважене публиради које је наше невинаш

СТДРИ ХДЈДУН а I Из књиге Косте Тодорова „Стазе", одељак „Балканијада"

цо Једино света и угледало и ро-, , Пено „ без в јвдног зиачка литв- густнх , т . 1 гледале ведро.... Одело му беше

ц После борбе коЈа испуни треском, димом и јауцима усоје Плачкавице и растресе храстове и високе горе — распрштасмо се у ноћи где нас очи воде и ноге носе. Додуше очи нас нису могле водити, Јер у мраку нисам ништа видео. Остао сам сам и уплашнх се. Сећао сам се само једнога: војвода Је рекао да Је зборно место село Нивичани, да је правац ток планинског потока, лозинка >пушка«, а одзив »ремен«. Застајкнвао сам неколико пута, притајена даха. Са свију страна долетао Је подсчиви шум. Плахо, осушених у узвикивао сам >пушка«. на је, као с подсмехо: рала ка». ка... Ишао сам инстинктивно, помажући се напуњеном пушком као штапом. Ранац и пантрон таш су ми били тешки. Ремење Је с.екло рамена, а уображење гоњен страхом нспуњавало је ноћ ; глутим привиђењима. Шума Је била неприЈатељска и испуњена ужасима. Широке гране дрвећа густо испреплета ие образовале с ^а мном там ни свод. И ако се понекад пробио месечев зрак — добиЈала се Је илузиЈа сенкн коЈе се крећу и шапћу. Турци!.... Ооеђао сам да се чак не бнх могао да браним. Махинално зграбио бих кеснцу стрихнина, али и њега не бих могао прогутам. И да опасност бејаше стварна, био сам сигуран да бих се најсрамннје предао.... И пошао бих опет замагљене главе, са ногама. које су тонуле у многолетним наслагама опалог лишћа. Док заЈедно са умором не иаступи и тупа равнодушност. Сећам се само да се довукох до потока, напи жудно и најзад, изморен заспах крај стабла једног огромног дрвета. * Када се пробудих бејаше свануло. Сасвим близу звонила су звонцад стада. Од синоћњег страха ни трага. Зграбнх пушку и отворих осигурач. Поиова сам био комита. Обазрех се пажљнво. Шума се завршавала баш овде. Дрвета постаЈаху ређа. Набацих кабаницу и упутих се према звону стада. Чувао га Је момчић са белим фесом. Да ли Је турче нли наш? Дигох пушку, а он се насмеја. — Доле су... у селу... Насмејах се и Ја. — ДаЈ хлеба! Даде ми не само хлеба. већ сира, , ЈвО; сам- доиллинр м, *по-. сматрао. наоколо. Сасвим доле, купало се Је у јутарњој светлости село. ВеЈаше бело. Наоколо — планине. ливаде. њиве, про отор... Небо чнсто н безбурно. — КоЈе Је то село? — Па Нивичанн! — одговори момчић зачуђен да не знам н додао сасвим гордо: — Велико Је село Нивичани Сви знаЈу за њега. Набацих кабаницу преко главе, обеснх пушку на доле н скоро поЈурнх путањом нзмеђу искласалог жита.... * Зар има већег задовољства, него лежати на поњави у чистој соби, јести топао зељаник и пити студену воду из крчага? Моја срећа беЈаше тако велика, да ме чак нн презриве шале Ђурине, коЈи ме назнваше шаршаф мођук нноу вређале. Увече дође нам гост. Војвода Пешо срете га клањајући му се и замолн га да седне на сред одаје. краЈ трапезе, на којоЈ је већ била сложена гибаница и печено Јагње. Чудновата фнгура. Омален, набијен. са дугом белом брадом. а лице му свеже и испод су

(отац Икаров). 35 поанати бечки ван. 28 наетавак 80 Лоти, 33 нафутбалскн клуб, 36 старн грчкн казан. 35 балада. 37 метар, 38 хор, пееник, 37 коњска опрема, 38 шваЈ- 41 Хера. 44 уле. 45 Рур. 47 от.

рарних претензија, ставља Јој се до знања, да ће кроз кратко време имати прилике. чнтајући га оштампаног, сама да пресуди, да ли Је оно имало правн на живот. ПружаЈући публици ово дело у виду штампане књиге, уверени смо, да ће у исто време лакнути и многим политичким карактерима н еавестнма под кровом гоопође Талнје. који су од нашег иевинашцвта добијали чнтава привиђења и кошмаре и покушавали да га начине полнтичким бауком. Дењеном наслову захвалнн Брандим н Обрад, који Једино могу рећи. да су дали „Све за народ".

шарено. Зелени Јелек опшивен срмом, црне чакшире н шарене доколеннце. Разнојби поЈас из кога је внрно Јатаган украшен седефом и дршка револвера искићена срмом. На ђердану од манистра виеио Је велики сре-

ЧИТУЉ А Јуче су сахрањени у Београду: Софнјн Лацковнћ, домаћнца, 80 година, Донска 38: Милан Вујпчнћ, дете, 6 дана, Финска 4; Јован Лукић, кафеџиЈа. 33 године. Балканска 10: Дарннка Загораи. дете, 3 месеца, Ловренска 6. Ернца Стојнћевнћ, домаћица, 50 година. Кнез Данилова 48.

4вантуре малог шврће Миће Другар буца као - спамарица . .. АКО ЛЕГНВШ НА ЛН*А и ОДОЈДО ПОСМАТРАШ КАКО РА&ИМ ГИМНАСТИК« 6ЦТ.В ТИ угоднизе Ј

(Наставиће се)_

брнн крст и падао на грудц, између браде и реденика. Једшна модерна ствар коЈу Је старац имао, бејаше кратки »малнихеров- карабин, кога он стави међу подавијене ноге. Војвода Атанас Нивичанскн — претставн га Пешо. Неко запита: — А гдв ти Је чета. војводо? Атанас се насмеЈа. ^ Немам чете Навккао сам да будем сам. Курјак нма дебели врат, зато што сам свршаоа српје послове. Јео је полако. пристоЈНо н озбиљно. Пешо Јс седео краЈ њега и гледао га радознал», али га нв запита ни о чему, док Је стари Јво. Тек када се прекрсти, обриса убрусом руке — Пешо започе: — Сутра ћемо лрако Вардара, војводо. Хоћсш лн ца нам • >могнеш и да нас прозедеш?« Комитет ће те наградптн. —, Да вам помогнем — хоћу, а комитет не позчајем. Ја сам сам.... Хајдук. Од када хајдукуЈеш ' то? — Има триЈест, чет година... Још од прв ту мураОеа, а одох у шуму .ко, од 5еса. Бех млад и бујан, ето као ове младићи, — и пријатељски нам се осмехну. »Свн'лало ми се да носим пушку и да не слу м гикога«. — Колико ли ти Је година? — Ннсам нх бројио, али требл да имам педесет, — шесдесет година... — Ниси долазио у Вугарску, на слободну звмљу ? — Не„. Мени Је и овде добро. — Кад мислиш да ће доћи сло» бода? — Слобода, велиш?.,. Како за кога... Ко хоће може да б- ,гг * слободан... Ја сам слободан ј« дао шума н планине а добри љуДи дају хлеба, млека н сира. Зар има веће слободе? — А како знми? — Као мечке. У рупу. Завијем се овчим кожама. Снег Је добар за здравље... Лепо и жирим. И његове очи бејаху свеле * веселе. Напи се воде из крчага, обрнсв браду и бркове. — Лепо се живи у планнии, двцо. На шнроко. Велике конаке поДигао је Господ. Лвти — цвећв и трава а зимн — снег. Ако завеЈе вејавица има у горн заклонитнх места и заветрЈПЈе. Док сцавам чува ме овчарскн пас. за#бЈв вБсфто —~овчари. Кад « наЈежн •— заптнје илн нскери.З^С* људнма како кад... Са двбрим хришћаннма жнвимо братвцн н помажемо се у нужди. А с„рђавима н турцима — војуЈвмо, Па ко кога. До сада Вог ме Је чувао. Затим поћута мало, поглади браду н продужн: — Прошле недеље, на врх Петровдана подгоннше ме чнтацн. Потрошнх доста џебане, али ето, вндите, да ме Бог не оставља... Дошли сте на време да мн помогнете... И насмеја с белим зубима. — Рекох да вам донесем мало дарова... Извади из своје торбе неколико пари доколеница н жут као ћилибар дуван. — Ево, подели га момцима... А ја бих те молио за мало меткова. Кад се размена сврши, Атанас устаде. — Волим разговор, али веђ је касно. А овде не бнх могао да спавам. Нема у стаЈи ваздуха за мене. Тако сам навнкао. А кад ћете на пут?... Сутра вечв?... Добро... Испратићу вас... Нвка се онда деца добро одморе Јер нма много да се иде... Поћићемо чим смркне. Крај запаљеннх свећа појава старог хаЈдука, обученог у одело светлнх боЈа, окићена оружјем нзгледала Је фантастична прнвиђење далеке, заборављене прошлостн. Исправи се у оквнру врата, поклонн ое и ишчезе у мраку. Пешо га нспрати. После, рече замишљено: — То је последњн хаЈдук. Нема их внше. Доћи ће време. каДа неће бнтн ни оваквих као што смо ми. Ради чега је аграбно пушку пре толико годица? Неће да каже. Можда ради неке љубавн или љуте увреде? Заборављена Је и шгра н увреда, остала навика. Седели смо до касно у ноћ. Певали старе хајдучке песме. О Страхилу и Ангелу воЈводв... О кули Шакир беЈа.... И сви смо мнслили на последњег самотног хајдука — живу балканску легенду.

широко својнм

Превод Курана на нашем језику Мостар, 8 јуна. — Ових дана у Мостару Ке изаКи из штампе превод Курана на нашем језнку, са потребним коментаром, н тумачем арапских нараза. Куран је превео познатн мостарски алнм г. Хаци Али-Риза Карабег. (Време) шииннмппманнмимиммппт На чистом ваздуху! У најлепшем крају Веограда! На ручах, на чај, за ввчвру и после ввчвр« Ресторан на Дедншу