Vreme, Nov 02, 1936, page 9

СТРАНА 9

Данас

сензационалан дуили про. грам: уз ниске цене од 3.дннара у носледњем гранднозном филму сннмљеиом у Југо. слапији

90 минута и 2) Кларк Гебл и Џнн Харло

Роман „времена" сд Поера сррондег*..

И ако су крадл.ивци дивљачи за тренутак мудро ћутали, то је било само зато да би у датом тренутку бол>е обухватили свој плен. Љубитељи тужних жена тл. кође би били у овом салону услужени, јер је Ема била у дрнини и уздисала је. Овако је још бол>е изгледала. Сузама су биле исплакане њене очи и истицале су њихову чпстоту; њена још ненавикнута уста на пољупце грчила су се

! — Ви сте у сигурним ру. Iкама! ! Ипак је смешна Абеса! НеI срећној девојци, после старог | моралисте, уметника у га| лантној вештини, била је ово | друга опасност која је пре. I тила. Али, у овом тренЈтку за госпођицу Лајон посгоји | само један вртлог, а то је њено очајање: I — Самуел је умируВи изговарао моје име. Хтела сам да 1 одрежем своју косу.

за богатство. Да ли она има праве способности за то, нли је тако глупа да се заљубл>ује у једног туберкулозног? Тек јуче, после вечере, побринула се Абеса да би избегла све незгоде, да посети мисис Линли у њеном позоришту ,,Дрели Лен". — Могу ли од вас да добијем нека обавештења о овој љупкој малој? — Познајем Ему Лајон! одговорила је мисис Линли. — Нека је ђаво носи и задржи. Она нас је све дотукла својим великим болом. Оплакујем свога сина, јер је то моја дужност... После тих речи сматрала је да је потребно да уздахне, и — наставила да дотерује своју шминку:

У Ј лну скоро детињску гримасу. Један загасито црн шад још је више појачавао блиставост њене пути. — Ва бене, рекла је V себи мисис Кели, која је навикла да мисли на више језика. Да није знала тако добро да ћути она би повикала на француском тешећи једну будалу: — Кескесекса? Ах са кескесекса... Један изгубљен, десеторо нађено! Али она се чувала да то не каже, и са изразом пуног саучешћа слушала је како једна млада очајница прича Самуелов крај. — Што сам боље умела неI говала сам га пуна три месеца. Авај, кулисе позоришта су још много горе него страћара, и мој мали маринац је умро. До последњег часа држ*ао је моју руку и осмејкивао ми се као да сам анђео. Одлично, мислила је мисис Кели. Ако је већ сада ова мала продавачица свесна да Је анђео, са каквом ли ће тек сигурношћу да буде демон. Она је климнула својом нежном главицом очешљаном по париској моди. Њено л»:це је било ситно и наборано. На својим јагодицама. нмала је дебео слој шминке, а нспод очију кесице. Осмех јој је био сладуњав. Абеса се увек поштапала штапом, она га нијо остављала ни онда када је седела. На њега се увек наслањала добро однегованом руком која је била начичкана чудноватим прстењем. Укратко, пред Емом је била ст;фа искрпљена лађа поред гд.' тне барке! Затим јој је оекла: — Враголанко, ако остансте, сваког јутра ћете ме дотеривати! А после краћег ћутагва, она је наставила:

Вила џентлема отскочн: — Луда је, требало 5и припазити на њу! Изненада она Иринесе пред њено лице једно огледало са седефастом и златном дршком и поче да се диви њеноЈ дивној спасеној коси; затим је пажљиво слушала даље по. сетитељку: — Толико сам волела Самуела да више не могу да дођем на она места где смо били заједно. Немам храброети да понова видим оне глумце који су га разонођавали својом игром. После тога сам до. шла к вама... — Добро сте учинили, дете моје! Затим је запитала свога папагаја, који је изгледао као њен стари саучесник: — Зар не, коко, да је добро учинила ? А како би се злобним изразом одговорило, да је умео да говори: „Добро је учинила... али за себе". Ллн ова чудна птица била је лема као риба. То је једини неми папагај у целој старој Енглеској; зато га је Абеса и изабрала. Кљукала га је орасима и шећером. Да ли зато да 5и га поткупнла да ћути? Неки хумуриста би рекао да ћути као мудрац! Он неће никада поновити оно што прича једнч девојчица, препуна већ уеп > мена једног кпатког али горког живота. Госпођа Хели не слуша пажљиво да би сазнала живот измученог детета. Друга је њена сврха... Она вреба једну ла чомислено избачену мнсао која може да јој користи. У свему, Ема је мамац

Вамн-жена са нстннокнм н сиажиим СЕКС-ЕПИЛОМ Клара Бов I у дубокој, садржајној н генијалI но ренлизоваиој драмекој радн.н \дЕМОНСКА ЖЕНА I Роман једни покпареие жеие, i ,, 1ја Ј|0Н< (■ • 1м 10 исвипог и I ппнпног ммш.лрца вли КОЈв '' | шЈидеалпнЈе >ал>уб&уЈо > његл одатак: МНКИ МАУС н ФАКС Н0ВОСТН

АВА Л А СледеНи програм

премиЈера 100прича из Бекамерона ј ВоссассЈо Разират нл доба Мес11сс1 Не прспоручу|емо ЛА МПААНЖ1

— Питам се са каквим је "•авом ова помагачица при -лачењу — која чак није ила, уверавам вас, ни стаискиња — смела да прати огреб као да је она удови. а? Да, са каквим правом, у голико пре што је она још девица?! — Невина? Мисис Кели се даље не дво уми, јер она зна да једна невина девојка много више привлачи. Ипак, остаје извесна сумња у њој, н она, оштро гледајући Ему, запита је: — Надам се да сте још увек паметни. Наваљивала је: — То је важно! Госпођица Лајон је само слегнула раменима па се опет предала својој великој тузи. Истог тренутка, Абеса је била разуверена и значајно се насмејала: „Та деца, још идеалисти, од којих је једног вребала смрт, волели су се само наивно и чисто!" Најзад, госпођа Кели је устала и, подупирући се о свој штап, рекла: — .Ходите, да вам купим нешто мало одела. Остаћете код мене. Бићете моја дружбеница. Сићи ћемо у Лондон да вам купим две ружичасте хаљине. И изненада је ухвати за браду и насмеја се ужасно. — Молим вас да ми купите и једну белу! Она је поновила: — То је важно. А затим је нагло запита: — Пишете ли добро? — Једва, госпођо! — признала је Ема. Абеса је почела да је сажаљева: — Треба да знате да пишете, драга моја, пошто људи знају да читају. Уздахнула је: — Најзад, својеручно ћу написати позивнице...! Погледала је папагаја и ре кла му: — Коко, лепи мој коко, хајде да припремимо посластице! ГЛАВА ПЕТА. — Недостојно је ваше дело, Џон Пејн! — викала је Абеса. Гушила се од беса. — Није нимало недостојно, одговорио је мирно млади марински официр. — Да, рече она, ви сте варали, и то сте још учинили код мене! (Наставиће са)

Јутарља емисија почиње као и сваког даиа у в.ЗО гнмнастиком, музиком и вестнма са прогиозом времена. После тога Ле се лавати савети у погледу Јеловиика, па се иаставља музика до обаављиван>а програма у 7.80. Преподиевна емисија има као по четак у 11.45 објављиваље диевног програма. па званичаи нзвештај о водостању на нашем. француском и немачком Језику. У 11.50 даваће се знак тачног времена. па се емнтуЈе звук звона са Опленца. После тога почиње подневни концерт радио оркесрта. На програму су Урх, Седлачек, Неруда, Гокен и Грегорц. Концерт ће се прекинутн у 12.35 давањем реклама, а у 13.00 Је радио дневник. После гога се у 13.15 наставља концерт са делнма Адама, Акерманса и Венингера. У 13.45 даваће се знак тачног времена, затим вести са берзанским курсевима. Поподневни и вечерњи прогрпм почиње у 16.55 опет са обЈављивањем тачног времена н програма У 17.00 г. Милан С. Недељковић говори о штедњн н земљорадннчкнм задругама. После тога у 17.20 гђа Емилија Путник уз пратњу тамбурашког оркестра пева народне песме. У 17.50 Је концерт радно оркестра. На програму су Руст, Линднер и Урбах. У 18.30 гђа Марсела Шемол-Вуксановнћ држи час француског Језика, па се даЈу рекламе и свирка са плоча. У 19.30 Је национални час. У његовом оквиру ће г. Тодор Боровњак, директор гимназиЈе у пензиЈн говорити о улози омладине у ралвоЈу Југословенске мисли. У 20.00 преноси се ПучиниЈева опера ..Мадам БетерфлаЈ" из Народног позоришта. У одмору, око 22.00 даваће се знак тачног времена и ввсти. КРАТКОТАЛАСНА СТАНИЦА БЕОГРАД Београдска краткоталасна таница почиње своЈу емиснЈу у 7.00 првим вестима и концертом са плоча. У 7.20 обЈавиће се програм, а у 7.30 Је концерт салонског оркестра под управом г. Некама. Свираће се чешка музика, а на програму еу Новачек, Дворжак, Кранц, Мали и Фибих. У 8.30 даваће се вести са коментарима наше штампе на нашем па на француском Језнку. Почетак подневног програма Је у 12.30 прегледом књнга и часописа, па Је у 13.00 радио дневннк, а у 13.15 концерт. У 13.45 вестн, затим берзански нзвештаји иа нашем и француском Језику. Поподневни програм почиње у 18.00 часова објављивањем тачног времена и кратким друштвеним вестима. Затим у 18,15 музнка за игру, а у 18.30 актуелни час. Од 19.00 почиње музички илустровано предавање СтоЈана Живадиновчвенским мотивнма у рапсодиЈи до 19.20 часова када се то исто предавање даЈе на немачком Језнку, а у 19.40 на француском. У 20.00 часова балкански радио дненник са ввстима на турском, арбанском. грчком и мађарском Језнку. Затнм од 21.15 до 22.15 вести на фрадцуском. енглеском, немачком и италнЈанском Језику. У 22.15 балкански музичкн фолклор са плоча и у Ј3.00 часа поеаедње вести. ЈБ9ПВЉАНА Почиње своЈу емиснЈу у 12.00 наЈннтересантниЈа тачка програма Је у 18.30 часова: Словенска народна песма са уводним предавањем г. Франце Маролта. ЗАГРЕБ Почиње V 12.00. НаЈлепша тачка у 17.45: Концерт мушког вокалног квартета. СТАННЦЕ КОЈЕ СЕ КОД НАС НАЈБОЉЕ ЧУЈУ Беч у 13.10 симфониЈска музика, у 16.55 вокалнн концерт (баритон . Затнм у 17.40 хорски концерт. па у у 20.10 Моцартов реквиЈе. У 21.10 вокални концерт (сопран н баритон) и у 22.20 концерт радно оркестра (оперска музика). Буднмпешта емнтуЈе у 12.15 симфонијски концерт, у 17.30 хорски концерт селпог хора ..Хомерос". у 18.55 концерт на оргуљама изводи Геза Венер. и у 20.10 концерт оперског оркестра. Дојчлаидзендер нма у 6.30 оркестарски концерт у 14.00 шарени програм. у 16.00 забавии концерт радно оркестра. у 18.20 Ф. Риг: Свита за виолину н клавнр оп. 34 у 21.10 војна музнка. у 22.30 Ј. Турнна: Пнтореска. свита за клавнр и од 23.00 до 24.00 часа лака оркестарска музнка. Мнлано даЈе у 17.15 духовнн концерт, а у 19.20 музнка за разоноДУ. Минхен у 11.00 концерт камерног квартета. у 14.00 шаренк програм, V 16.30 концерт солнста, >• 18.00 забавни оркестарскн концерт у 21.10 чувени певачн са гра* фонских плоча и од 22.50 до 54.00 оркестарски концерт. КО ВОЛИ ДА ИГРА Реиионал Лондон од 19.оо до 20.00; Реџнонал Лондон од 23.25 до 0.30 н Дројтвич од 0.30. НАЈИНТЕРЕСАНТИИЈЕ И3 ННОСТРАНСТВА 18.00 Брисел: Камерна музика 18.10 Праг 2: Виолнн-чело, а у 18.35 концерт г. Слатнна нз Београда. У 19.00 СофнЈа: Народна музнка, у 19.15 Берлнн: Клавирски концерт у 19.40 СофнЈа: Кон церт солиста у 19.150 Букурешт: Вокални концерт, у 20.10 Берлин Велнки радио оркестар у 20.30 Реџнонал: Бечкн снмфоннЈски зрке сатр, у 20.35 Снс Ромап: Вокалнн концерт, у 21.00 Вукурешт: Вокални концерт, у 21.10 Фрннкфурт: Народиа музнка. у 21.30 ДроЈтвич: Вокалнн дует у 21.30 Реџионал: Оперета ..Прннцезин каприс" V 21.55 НЈтокхолм: шансоне. 22.25 Келн: концерт солиста. 22.45 Ре иионид: вокалнн концерт, у 23 20 Луксембург: Реквием Моцарт

Дечја бноскопска претстава Материнско удп\ жење поиређуЈе у четвртак 5 новембра V 3 часа по □одне V биоскопу ..УраниЈа" ввлику дечиЈу биоскопску претставу и ралнв друге атракпиЈе. Програм Је забаван како за тецу тако и за одрасле. Улазннце се могу добитн на каси Пиоскопа „Урани1а".

Вачки календар „ЗмаЈ' за школску 193И-37 годину добнЈп се у свимп бољим к11 >ижарами На ручује св: Веоград, Кнежев спомеиик в'У1.

Обазрив

Цео свет је знао и цео свет говорио да г-ђа Зора Бачннић вара свога мужа са његовим најбољим пријатељем. пешадијским капетаном Јованом Крстићем. — Са најбољим пријатељем и земљаком? — А с ким ће? Зар непријател. може да заведе нечију жену? То раде само пријатељи, присни пријатељи. Али, ако је цео свет знао и говорио да г-ђа Зора Вачннић вара свога мужа, нико није мислио да и он све зна. Нико није могао да то открије по нежном понашању његовом према својој жени и по радости којом је увек сретао свог опасног пријатеља. Стога су се неки већ одавна спремали да му све кажу; али их је од тога корака увек задржавао његов потпуно срећан и задовољан изглед. - Зашто да нарушим његов савршени рајски мир? — говорио је један његов рођак његовом венчаном куму који га је на то наговарао. — Имаш право! И, најпосле, могао би он можда да са истим правом то исто учини и у погледу нас. -— Извини, прико! Моја Соса није таква... Она... — Не реци двапут, човече! Сви знају пре него онај који би јединн морао да зна. — Јок, ја имам добре очи... — И то ти је све... — Свињо! — одговори онај други и насмејавши се оба гласно оделише се. Међутим све су бриге ових добрих пријатеља Петра Бачинића биле излишне, јер је он био потпуно упућен у све поступке своје неверне жене. н он је већ одавна мислио и премишљао како да се ископа из свог непријатног положаја. — Кад би она била свесна да ја све знам ваљда би се и преплашила и прекинула свој мало частан однос са капетаном? То му се учинило врло вероватно, иако не баш посве сигурно. Само како да јој то каже, јер је она према њему била врло добра и врло пажљива. Зато није же> лео да је неспретним неким на чином увреди. Требало је изми слити нешто што не би довело до сукоба и свађе, непгго што б могло да све изглади а без нкаквог трвен>а. И он је мнслио дуго. дуго. док једног дана ннје пронашао нешто изванредно, управо геннјално. Ређн ћу јој, н нећу јој рећи. Обавестити је, а да не може да се наљутн на мене. Дивно! • Сутрадан оставио је Петар Бачннић неколико малих цедуљица по целом стану. Једну на столу и трпезарији, једну на столу у салону, једну на кревету, једну у купатилу. На свакој од тих цедуља било је исписано на машини, да се не би открно по рукопису: .,Ја све знам!" Затим је полако изашао из стана у свој бнро очекујућн нестрпљиво тренутак кад ће се вратити кући на ручак да види утисак свог шеретског проналаска. Одмах после одласка свога мужа, кога је нспратнла до врата, гђа Зора је ушла у трпезарију. Ту је на столу нашла прву цедуљицу, дохватнла је ,али није ни загледала у н>у мнслећи да је неко залутало парче палнра. Згужвала ју је и бацила. Али кад је ушла у салон, и ту нашла другу цедуљнцу загледала се у њу, и прочитавши је прсла у грохотан смех. Онда је брзо притрчала телефону н јавила догађај капетану Јовану који се, чувши причу, на другом крају жице готово заценио од омеха. То је још више подигло радосно расположење гђе Зоре и она се распевала толико да еу се комшике заинтересовале. Шта јој је? Полудела је! — Одавна. Тачно у један сат дојурио је Петар Бачиннћ кући да види какво је дејство имао његов прона лазак. Није одмах ушао у трпезарију већ је побочним вратима отишао најпре у кухињу да види какав је израз на лицу њего ве жене. Поздравно ју је: она му је одговорила мирно. Ника кве промене. Зато је нзишао из кухиње и ушао у трпезарију уверен да је слушкиња прва обншла собе, покупила цедуљице и бацила их. а да их његова жена није ни видела. Чудно. ово му је сада изгледало најбоље решење. Некако му је било жао што је онако поступно, чак се био и побојао. Зато се завеселио кад је, ушавши у трпезарију, на столу опазио цедуљицу. И недохвативши је појурио је у друге собе. Цедуљице су биле на оним истим местима где их је јутрос оставно. — Значи. ни слушкиња их није запазила! То је најбоље! Ннкад то не би више учинио. И дохвати цедуљицу са кревета да је згужва и баци. алн внде: да је нешто друго написано на цедуљици а не оно што је он оставно написано. Његове цедуљнце биле су окренуте, а на њима написан одговор: ..Хвала! Не трвба онда да ти ми речемо!" Прочитавши то Петар Бачиннћ се готово срушио на под. Тако је започела кореспонденција између Петра Бачнннћа и његове неверпе жене. а да се између њих пнЈедна гласна реч ниЈв нзговорила, тако су онн после неколико дана нашли иачина ка-

ко да не дође између њих до судара. И још нешто: тако су они нашлн начина да затворе уста свету. Како? Лепо! Писмено су одредили вре.ме кад ће капетан долазити у њихов стан као пријатељ, а када као љубавник. Кад буде долазио као пријатељ улазиће на главна врата, кад буде долазио као љубавник на споредна. У првом случају Петар ће бити код

| куће, у другом ван куће, по послу. * Тако су се они сложили а да једно другоме нису рекли ништа. 1 Завршетак? , Свак је био задовољан. Нико није био унижен. Једино су суседи бнли на губитку. Више ннј су ништа знали, чак ни сумњали. | И Петар Бачинић је наставио часно и поштено свој " завидни ' брачни живот. СИБЕ МИЛИЧИЋ

КЊИГЕ и листови

Нзашао Је из штампе Ј\-биларни КАЛЕНДАР ЗА 1937 ГОДННУ СРПСКО ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ,,П РИВРЕДНИК", посвећен прославн 40-годишњнце постанка и агилног рада овог нашег познатог и корисног друштва, чнЈа Је улога не само у прошлостн, него и у садашњости била огромна а користн његовог рада по наш народ и народну привреду неоцењнве. Из овог календара, коЈи Је чнтава споменнца н енциклопедиЈа „Привредникове" 40-годишње активне делатности, наЈбоље ће се видети колике Је користи учнннло нашем народу геннЈално дело Владимира МатиЈевића ц његовнх сарадника н следбеннка. Поред календарског дела, коЈи Је пропраћен стручним и корисним саветима за пољопривредннке, овај календар на преко 150 страна текста доноси у првом реду 40-годншње резултате ,,Привредннковог" рада у нашем народу указуЈући нарочнто на то да Је под ударцнма капиталистнчке привреде и безскрупулозннх нностраннх профнтера, наЈвећа заслуга ..Привредннка" што Је органнзовао наше мале привреднике да колективно устану у самоодбрану своЈвх животннх ннтереса, да се привикну на узаЈамну помоћ и да нашу привреду, коЈоЈ је претила дезориЈентација и потпуна пропаст услед њене све веће расцепканости, плански реорганизуЈе на новнм жнвотннм нскуствима и према новим модеринм принцппнма. Од првих почетака, пре 40 година. ..Прнвредиикова" акцнЈа се развиЈала не само у ширину него н у дубину. Она није остала Једнострана. Она, по узору свога осннвача, поставља себн шнроке прнвредне концепције. Треба нарочнто Још нстаћи, да је | ..Привредником" рад дошао баш у доба најтежих полнтнчких прн- | лнка и ропства Једвог дела нашег народа под ту1}инском влашћу. Поред историЈата „Привреднн- | ковог" 40-годишњег делања. у календару се налазе н многи другн корисни чланци о ..Прнвредниковим" добротворима. о жени домаћнци као прнвредннку, о нашнм великаннма и воЈсковођама, многе корисне поуке за прнвредннке и земљораднике, а изнета Је у краткнм потезима н нсториЈа српског народа. Све Је то пропраћено са мноштвом слика Њ. В. Краља и Краљевског Дома н са сликама привредниковнх добротвора. На крају се налазн обнман огласни део коЈн ће корисно послужнти као адресар нашим привредннцима. Књнга Је необично лепо и укусно опремљена. а цена ЈоЈ Је, и поред њене обнмности. само 8 динара. Набавља се код ..Привредиика", Крунска улнца бр. 5. Београд. „ЖЕНА ДАНАС". — Октобра месеца ове годнне изашао је нз штампе првн броЈ новог социЈалнокултурног часопнса ..Жена данас". ОваЈ лист, као што се види нз самог његовог нмена. \пућен Је првеиствено женама. Он третира сва културна. економска. социЈална н полнтнчка питања. коЈа непосредно тангираЈу жен\ - . Алн. он их третчпа на 1е^а« со-пнм и -чвремен иачнн. ПосматраЈућн жену у шнроком оквирч* наЈважнпјих светскнх проблема данашњице, он прелази оквнр свнх жснскнх лнстова коЈн су досад пзлазилн н нзлазе V нашоЈ среднни. Потрсба Једног так вог листа код нас Мећала се всћ дуго годнна, а редакцпја ..Жене данас" има наЈбољу вољу н решеност, наравно у оквиру матернјатних и других могућности да ту потребу задовољи. Судећн по првом броЈу. на коме су сарађивале многоброЈне нашс 1авне раднице и напредне омлалинке, а за који 1е дало ппнлог н неколнко познатнх соцнјалних оалница из другнх земал.а Габрнела Дишен. Ада ВраЈт, ..Жена дапас има услова да постане 1едан од наЈпоп\марни1их жеиских тистова код иас. ..Жсна данас" излали сваког месеца Једашпт. Годишн.и преттата изпоси 4? дннара. Уред | ништво. Пашићева 6.

РЕЧН О СВЕЧОВЕКУ. _ Написао Еннекон Николај Велнмнровнћ. — Садржај: Легенда о три зрака Песак V Мору — Сузе и коралн Вавнлон велнки — О комуннзму светих — О Јуношн јуношавом Где су очн н Језик Једно нсто — О моралу самоодржања — Под космичком ореолом — Легенда о самом себи — Монаси. навите мисао! Плес костура — Брњиге, децо, брнге! Духовно религиозно-уметничко схватање живота. са којим се тежи да прошнрн видокруг савременнцима ц снмпатнје прем& свима саљудима. то Је V главном садржина овог ЗначаЈног дела. Дена је књизи Д. 20.— Издавачка књижара С. Б. Цвнјановића, Београд (Палата Академнје Наука).

ЈУГОСЛОВЕНСКА ПОШТА, ТЕЛЕГРАФ Н ТЕЛЕФОН. Изашао Је нз штампе 85 броЈ од 1 новембра овог листа, гласника Удружења чнновннка птт струке Краљевине Југославнје са следећнм садржајем: Садашњи жнвотни стандард државннх службеннка, Судбпна задруге поштанскнх службеннка за штедњу и кредит у Загребу, Преглед штампе, стална рубрика „Око организације", Наше старешине, Са скупштине Набављачке задруге држ. службеннка, В слепн улици, сталне рубрнке ..Пошта у свету н кроз организациЈе", стална шаховска н есперантска рубрика као и многе друге сталешке н стручне вестн.

Б А Л К А Н 1) Али Баба и 40 хајдука Раскошна оријенталска прича. Фрнц Картнер, Аиа МеЈ Вонг. 2) ПРИНЦ С М Р т и (Бесмртни љубавник) Смрт на одмору међу људима, Фантастичан фнлм о принцу. — Смрт, који јепроучавао љубав. Фредернк Мерч, Евелии Венабл, Кен Тајлор.

јШјјјјвр"" "'^=^5 БЕОГРАД